Сви се питају, министар ћути

Са каквим Законом о продаји пољопривредног земљишта странцима ће Србија дочекати 1. септембар 2017. када по одредбама Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији страни држављани добијају могућност да га купују, зна се само у кабинету министра пољопривреде.
Србија се, по овом споразуму, од 1. септембра 2013. године обавезала да ће у наредне четири године усклађивати своје законодавство како би се странцима омогућио исти третман као држављанима Србије при куповини земљишта. И даље се ипак само нагађа које је најбоље решење да се онемогући, што је мало вероватно, или бар одложи на дужи рок продаја ораница странцима.
Уколико се не измени ништа у садашњем закону Србија ће бити једина држава која ће пре пријема у ЕУ, за који не знамо када ће и да ли ће га и бити, морати да омогући продају своје земље странцима.
Већина европских земаља одложиле су продају земљишта и после уласка у Унију, нарочито нове државе чланице које су у ЕУ ушле са озбиљним комплексима државног земљишта, а са друге стране са пољопривредницима неспремним да издрже економску конкуренцију из иностранства. У Словачкој је првобитни седмогодишњи мораторијум продужен за још четири године, а у Пољској је деветогодишњи прелазни период продужен за још три, од уласка у Европску унију. Хрватска је успешно испреговарала да пољопривредно земљиште неће морати да продаје до 2020. године, седам година по уласку у ЕУ. Мађарска је Уставом трајно забранила страним држављанима да купују обрадиво земљиште, пошто јој је претходно истицао једанаестогодишњи мораторијум на продају земље.
Словенија је у прописе уградила неколико ограничења за стицање права над земљиштем. Купац, на пример, мора да буде држављанин ове земље најмање пет година. Предност при куповини имају власници суседних парцела, као и млади пољопривредници који формирају ново газдинство или проширују постојеће поседе, као и људи који већ имају регистрована пољопривредна газдинства.
Бранислав Бограошки, претходни покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство се здушно залагао да се у Закон унесу потребне измене. Он је предлагао словачки модел по коме свако може да купи пољопривредно земљиште, али само ако живи у Словачкој најмање десет година.
Он види решење у томе што ако не дозвољавате продају државног земљишта својима, не дозвољавате је никоме. Са друге стране, ако дозволите својима, морате да дозволите и држављанима земаља чланица ЕУ. Каже да су то одшкринута врата јер по томе држављанима земаља чланица ЕУ морамо да дамо право на стицање власништва над непокретностима под истим условима као држављанима Србије, али се не кажу који су то услови. Дакле, ако не желите да продајете државно земљиште својима, нећете продати ни њима. Нико вас на то не тера. Али, ако својима продајете по одређеним условима, онда морате и њима.
Део решења и заштите наших пољопривредника од шпекуланата, који не инвестирају у пољопривреду већ само купују земљиште да би га препродали када му скочи цена, је да се унесе одредба да земљу могу да купују само они који имају регистрована пољопривредна газдинства.
И без реализације ССП, куповином овдашњих предузећа, махом из области аграра, у руке странаца је до сада отишло и око 18.000 хектара наших ораница. Међу власницима су фирме из Ирске, Хрватске, Мађарске.
Иако је још почетком године најавио измене закона које ће ићи у корист наших пољопривредника, министар Недимовић до данас није обавестио јавност докле се стигло у припремама тих фамозних измена. О томе да се покрене јавна расправа на ову изузетно значајну тему нема ни наговештаја.
Осим Лиге социјалдемократа Војводине, која се жустро залаже за измене постојећег закона и заштиту домаћих пољопривредника, остатак политичке сцене ову тему скоро потпуно игнорише.
По свему судећи о томе шта је урађено, или није урађено сазнаћемо када већ буде касно, а после исправки нема. Зато - Срећан 1. септембар 2017. свима који славе.