ШАБАЦ ДОБИО УДРУЖЕЊЕ ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТИЊА
СВАКИ ПСЕЋИ ЖИВОТ ЈЕ ВАЖАН
“Желимо да променимо нешто у Шапцу.” “Знам да немам идеалне услове, али њихови животи су спасени.” “Пси су мој живот и не могу да дозволим да и један угине ако постоји могућност да му помогнем”, прича Александар Станојловић, оснивач Удружења за заштиту животиња “Меда”
Љубав према животињама, пре свега псима, већ годинама је Александру Станојловићу основни покретач за све што ради. Тако је крајем априла, са још двоје пријатеља, Драганом Петровићем и Валентином Стевановић основао Удружење за заштиту животиња „Меда“, које носи име као сећање на Александровог првог њуфаундлендера.
-Желимо да променимо нешто у Шапцу. Никога од надлежних институција не занимају пси. Све се своди на хватање и успављивање. Системског решења нема ни у граду ни у држави. Немогуће је да ми збринемо све остављене штенце. Стерилизација и чиповање свих паса је једино решење, и мора се пронаћи начин да се власници натерају на то. Ми ћемо подносити пријаве против власника сваког чипованог пса ког нађемо, а поготову против злостављача животиња за које сазнамо, каже Александар.
Простор највећи проблем
Приоритет за удружење је да пронађу локацију на којој ће моћи да држе спасене псе и да никоме не сметају. До скоро пси су били на чак четири места. Тренутно се више од 100 паса, од чега су велика већина штенци, налазе на два плаца. Међутим, оба ова простора су изнајмљена, Александар их сам плаћа и питање је дана када ће се комшије побунити.
-Донације у новцу не тражимо. Желели бисмо да нам Град изађе у сусрет и обезбеди адекватан простор. Потребна нам је помоћ и око лечења и стерилизације. Огромну захвалност дугујем ветеринарској амбуланти „Сириус“ и ветеринарима Дану и Јелени који нису одбили лечење ниједног пса, а платим им када могу. Притом ми ништа не наплаћују по пуној цени. За храну се углавном сналазимо из донација, али увек може да зафали, истиче Александар.
Занимљиво је да највећа помоћ за напуштене шабачке псе стиже из република бивше Југославије, посебно Словеније и Хрватске. Пријатељи које познаје само преко Фејсбука Александру редовно шаљу храну. Тако је и 1. мај, дан када је већина других била на излетиштима, Александар провео у Добановцима, где му је обезбеђена стерилизација за 16 паса. Тим ветеринара из Словеније путовао је по Србији и по симболичним ценама стерилисао псе. Средства за стерилизацију обезбедила је Српкиња која живи у Холандији, а коју Александар такође никада није упознао ван друштвених мрежа.
Добијене битке и ван Шапца
Истрајан да успе у својој немогућој мисији спасавања свих отписаних паса Александар је остао последња нада за бројне псе по Србији. Иако у већини градова постоје удружења за заштиту животиња, из различитих разлога за животиње које броје своје последње сате помоћ траже у Шапцу.
Поред два пса која је последњег дана пред еутаназију зимус довео из алексиначког Азила, Александар је последњих седмица долазио до паса који су претрпели морбидне тортуре и злостављања власника, као и тешке повреде.
-Знам да немам идеалне услове, али њихови животи су спасени. Питбул из Сремске Митровице са сломљеном ногом је тренутно оперисан у Београду. Из Београда сам довео стафорда ком је спало доста длаке. Када се излечи биће удомљен. Стафорд из Шида ког је петнаестогодишњи власник ударао чекићем по глави, остао је без ока, али је удомљен у Суботици и сада чека операцију, наводи Александар само неке од примера паса које је ван Шапца спасао у последње време.
Најтужнија је прича две аргентинске доге које је власник из Сремске Каменице толико мучио и изгладнео да нису могле да ходају. Једна је успешно опорављена, док друга, нажалост, није имала довољно снаге да победи зло које јој је нанео неко ко је требао да брине о њој.
Добро се добрим не враћа увек
Својим залагањем Александар је скренуо и пажњу медија. На друштвеним мрежама такође има огромну подршку. То, или нешто друго некима је засметало, па је, одмах по оснивању Удружења покренута хајка против њега. На адресу удружења за заштиту животиња „Левијатан“ стигло је за само пар дана више од 200 порука притужби на Александра. Добар део њих са лажних профила, а доста тога су измишљотине на рачун његовог приватног живота. Због тога је вођа покрета, Павле Билали, заказао Александру хитан „едукативни састанак“ у ситне ноћне сате да би на Фејсбуку уживо разјаснили за шта је Александар крив.
Пријаве су се односиле углавном на „хордашење“, односно гомилање паса у нехуманим условима. Како се испоставило проблем је у томе што Александар не може да окрене главу ни на једну „дојаву“ која му стигне о баченим штенцима, па се тако деси да их и за дан накупи 15. Жалили су се да удомљава штенце који нису вакцинисани и стерилисани, па не може да гарантује да нови власници неће дозволити да се они коте и нове штенце избацивати на улицу. Том логиком, боље једном псу обезбедити краљевске услове, него спасти животе десет других.
-Пси су мој живот и не могу да дозволим да и један угине ако постоји могућност да му помогнем. Удомљавам штенце који су очишћени од паразита, најчешће вакцинисани, а свако ко узме куче од мене може да га стерилише о мом трошку. Стерилизација није могућа до шест, седам месеци. Ја не могу да их држим толико дуго, а и људи углавном желе да удоме мање штене. Сада када је формирано удружење добијаће и уговоре о одговорном власништву. Остајем у контакту са сваким коме сам дао штене и пратим шта се дешава са њима, каже Александар.
Ових дана штенци су добили и шест нових боксова. „Левијатан“ ће ускоро доћи у посету, да провере услове у којима су пси. Можда тада одлуче да пруже и неку конкретнију помоћ уз саветодавну.
Тровачи су међу нама
Недавно је на јавној површини, у улици Војводе Мишића посут креозан по трави. Отров се може апсорбовати и преко коже, а опасан је како за животиње тако и за људе. Животиње након контакта са њим умиру у најстрашнијим мукама. Сазнало се ко је потенцијални тровач и пријава је поднета Комуналној полицији.
Ако Вам требају
Александру свакодневно стижу поруке са фотографијама и локацијама где се налазе остављени штенци. Сви ти дојављивачи увек много журе или из других разлога нису у могућности да помогну више. Неки од разлога су што иду пешке, бициклом, са неким у колима. Један од „најзанимљивијих“ коментара стигао је пре пар дана, када је уз фотографију седам избачених штенаца писало „Ако Вам требају“.
-Желимо да променимо нешто у Шапцу. Никога од надлежних институција не занимају пси. Све се своди на хватање и успављивање. Системског решења нема ни у граду ни у држави. Немогуће је да ми збринемо све остављене штенце. Стерилизација и чиповање свих паса је једино решење, и мора се пронаћи начин да се власници натерају на то. Ми ћемо подносити пријаве против власника сваког чипованог пса ког нађемо, а поготову против злостављача животиња за које сазнамо, каже Александар.
Простор највећи проблем
Приоритет за удружење је да пронађу локацију на којој ће моћи да држе спасене псе и да никоме не сметају. До скоро пси су били на чак четири места. Тренутно се више од 100 паса, од чега су велика већина штенци, налазе на два плаца. Међутим, оба ова простора су изнајмљена, Александар их сам плаћа и питање је дана када ће се комшије побунити.
-Донације у новцу не тражимо. Желели бисмо да нам Град изађе у сусрет и обезбеди адекватан простор. Потребна нам је помоћ и око лечења и стерилизације. Огромну захвалност дугујем ветеринарској амбуланти „Сириус“ и ветеринарима Дану и Јелени који нису одбили лечење ниједног пса, а платим им када могу. Притом ми ништа не наплаћују по пуној цени. За храну се углавном сналазимо из донација, али увек може да зафали, истиче Александар.
Занимљиво је да највећа помоћ за напуштене шабачке псе стиже из република бивше Југославије, посебно Словеније и Хрватске. Пријатељи које познаје само преко Фејсбука Александру редовно шаљу храну. Тако је и 1. мај, дан када је већина других била на излетиштима, Александар провео у Добановцима, где му је обезбеђена стерилизација за 16 паса. Тим ветеринара из Словеније путовао је по Србији и по симболичним ценама стерилисао псе. Средства за стерилизацију обезбедила је Српкиња која живи у Холандији, а коју Александар такође никада није упознао ван друштвених мрежа.
Добијене битке и ван Шапца
Истрајан да успе у својој немогућој мисији спасавања свих отписаних паса Александар је остао последња нада за бројне псе по Србији. Иако у већини градова постоје удружења за заштиту животиња, из различитих разлога за животиње које броје своје последње сате помоћ траже у Шапцу.
Поред два пса која је последњег дана пред еутаназију зимус довео из алексиначког Азила, Александар је последњих седмица долазио до паса који су претрпели морбидне тортуре и злостављања власника, као и тешке повреде.
-Знам да немам идеалне услове, али њихови животи су спасени. Питбул из Сремске Митровице са сломљеном ногом је тренутно оперисан у Београду. Из Београда сам довео стафорда ком је спало доста длаке. Када се излечи биће удомљен. Стафорд из Шида ког је петнаестогодишњи власник ударао чекићем по глави, остао је без ока, али је удомљен у Суботици и сада чека операцију, наводи Александар само неке од примера паса које је ван Шапца спасао у последње време.
Најтужнија је прича две аргентинске доге које је власник из Сремске Каменице толико мучио и изгладнео да нису могле да ходају. Једна је успешно опорављена, док друга, нажалост, није имала довољно снаге да победи зло које јој је нанео неко ко је требао да брине о њој.
Добро се добрим не враћа увек
Својим залагањем Александар је скренуо и пажњу медија. На друштвеним мрежама такође има огромну подршку. То, или нешто друго некима је засметало, па је, одмах по оснивању Удружења покренута хајка против њега. На адресу удружења за заштиту животиња „Левијатан“ стигло је за само пар дана више од 200 порука притужби на Александра. Добар део њих са лажних профила, а доста тога су измишљотине на рачун његовог приватног живота. Због тога је вођа покрета, Павле Билали, заказао Александру хитан „едукативни састанак“ у ситне ноћне сате да би на Фејсбуку уживо разјаснили за шта је Александар крив.
Пријаве су се односиле углавном на „хордашење“, односно гомилање паса у нехуманим условима. Како се испоставило проблем је у томе што Александар не може да окрене главу ни на једну „дојаву“ која му стигне о баченим штенцима, па се тако деси да их и за дан накупи 15. Жалили су се да удомљава штенце који нису вакцинисани и стерилисани, па не може да гарантује да нови власници неће дозволити да се они коте и нове штенце избацивати на улицу. Том логиком, боље једном псу обезбедити краљевске услове, него спасти животе десет других.
-Пси су мој живот и не могу да дозволим да и један угине ако постоји могућност да му помогнем. Удомљавам штенце који су очишћени од паразита, најчешће вакцинисани, а свако ко узме куче од мене може да га стерилише о мом трошку. Стерилизација није могућа до шест, седам месеци. Ја не могу да их држим толико дуго, а и људи углавном желе да удоме мање штене. Сада када је формирано удружење добијаће и уговоре о одговорном власништву. Остајем у контакту са сваким коме сам дао штене и пратим шта се дешава са њима, каже Александар.
Ових дана штенци су добили и шест нових боксова. „Левијатан“ ће ускоро доћи у посету, да провере услове у којима су пси. Можда тада одлуче да пруже и неку конкретнију помоћ уз саветодавну.
Недавно је на јавној површини, у улици Војводе Мишића посут креозан по трави. Отров се може апсорбовати и преко коже, а опасан је како за животиње тако и за људе. Животиње након контакта са њим умиру у најстрашнијим мукама. Сазнало се ко је потенцијални тровач и пријава је поднета Комуналној полицији.
Александру свакодневно стижу поруке са фотографијама и локацијама где се налазе остављени штенци. Сви ти дојављивачи увек много журе или из других разлога нису у могућности да помогну више. Неки од разлога су што иду пешке, бициклом, са неким у колима. Један од „најзанимљивијих“ коментара стигао је пре пар дана, када је уз фотографију седам избачених штенаца писало „Ако Вам требају“.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
