ТРАЖИМ ЧОВЕКА

Протекле седмице у башти Културног центра у Шапцу, организована је промоција збирке песама “Башта боје месечине” аутора Зорана Јевтића. У нашој културној институцији ово је треће промовисано књижевно дело нашег суграђанина. Прва збирка поезије носи назив “Моја суза”, а друга “Чувар срца”. Претходна збирка је коатурско дело у чијем настајању је учествовала Зоранова ћерка Јелена Јевтић.
-Зоран је прилично касно почео да пише поезију. Отео се перу и кренуо у песнички свет. Осим љубавне поезије углавном пише и родољубиву, као и афоризме, што успе да “упакује” између корица збирке. То и не чуди ако знамо у којем времену живимо. Песници се сами сналазе за новац да би објавили неку књигу, па се тако и Зоран снашао. “Спаковао” је у књизи можда и оно што је неспојиво. Врста лирике и родољубља у Зорановој поезији је нешто што носи у свом бићу – истакла је Бранка Тодоровић.
Претходна Зоранова дела обухватају лирику, сатиру, као и родољубиве песме, али у “Башти боје месечине” ти елементи су најизраженији. Само настајање збирке везано је за све оно што Зорана окружује.
-Инспирацију налазим у свом окружењу, у људима око себе, те у њима тражим човека. Данас је тешко наћи човека, а ја у овој збирци тражим човека. Има једна песма у збирци која почиње: „Ја сам тотални Диогенов брат што фењер диже и човека тражи.” Тако и ја тражим некога ко ће да разуме поезију и све оно што сам хтео да кажем – истакао је Зоран.