ПЛАВА ПЛАНИНА ВЕЛИКИХ МОГУЋНОСТИ

Начелник Мачванског управног округа Драгослав Милановић, рођени Шапчанин, основно и средњошколско образовање стекао је у родном граду, а дипломирао на Правном факултету у Београду.
У Окружном тужилаштву, где је радио 20 година, прошао је пут од приправника до општинског тужиоца, а децембра 2014. године изабран је за начелника Мачванског управног округа. Нови посао ради већ трећу годину. Повод нашег разговора за „Глас Подриња” је објављивање Одлуке о изради Просторног плана подручја посебне намене планине Цер (“Службени гласник” Републике Србије) коју је потписала председница Владе Ана Брнабић и предстојеће учешће делегације Мачванског и Колубарског округа предвођене начелником Милановићем на шестом Свесловенском економском форуму у Барјанску, престоници истоимене руске губерније.
- Циљ је двојак. Први је да “Плава планина”, како Цер другачије зову, добије на већем значају у широком историјском и културном смислу какав заслужује. Могућности су велике. Други је да кроз пројекат меморијалног комплекса та планина (Цер) у ширем обухвату подручја, буде стављена у функцију туризма.
У том смислу први корак је Одлука Владе о изради Просторног плана који обухвата тридесетак хектара (делове територија града Шапца и Лознице - катастарске општине села која припадају овим градовима). Рок за израду нацрта Просторног плана је 12 месеци од дана ступања на снагу објављене Одлуке. Средства за израду обезбеђује Министарство грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре. Други је формирање посебног предузећа, чији ће већински власник бити држава(51 одсто) док би локалне самоуправе добиле по пет, а градови по 7 одсто власништва. Одлуку Савета округа сви су прихватили. Локалне самоуправе су је верификовале на седницама својих скупштина, осим шабачке Градске скупштине која овакав предлог није ни стављала на дневни ред свог заседања, каже на почетку овог разговора Милановић.
Какви су изгледи да будуће предузеће заживи?
- Носилац овог дела посла је Република Србија. Ускоро се очекује потписивање Уговора о формирању поменутог предузећа у Министарству привреде. Влада у будуће предузеће улаже пет милиона евра. Постаје већински власник, а није искључена могућност учешћа других заинтересованих. Биће регистровано у АПР. Постоји готов пројекат о историјској и туристичкој афирмацији Цера који прихвата и већ изграђене садржаје. Реализација би ишла у три фазе. Осим изградње меморијалног комплекса где је централни споменик помирења, градили би се прилазни путеви и други туристички садржаји који треба да омогуће бржи економски развој овог краја.
Били сте на челу делегације Мачванског округа на петом Свесловенском привредном форуму у Барјанску, а предводићете и делегацију округа Мачванског и Колубарског у новембру ове године на шестом Свесловенском форуму у истом граду ове велике руске губерније. Како процењујете могућности улагања руског капитала у привредни развој Мачванског округа?
- Могућности су велике и значајне. Постоје и наговештаји. Потписали смо два протокола о сарадњи. Барјанск је велики центар аграрног образовања у Русији. Посетили смо њихов Универзитет и договорили сарадњу у шта ће се посебно укључити Средња пољопривредна школа у Шапцу, а почетком децембра прошле године градоначелник Барјанска је боравио у Богатићу с циљем, укључења руских инвеститора у пројекат коришћења топле воде пронађене у Мачви. Очекујем конкретизацију те сарадње која се односи и на изградњу спомен-комплекса на Церу.
Колико ће долазак у Шабац велике јапанске компаније Јазаки значити за укупан привредни опоравак?
- Сваки страни инвеститор је добродошао. Наглашавам да ми нисмо поставили зид између државе и домаћих инвеститора који су исто добродошли. “Јазаки” је озбиљан инвеститор. Ради се о капиталном послу за шта је гаранцију дала и Влада Србије.
Говори се много о потреби већег запошљавања младих, где видите њихове највеће шансе у Мачванском округу?
Неопходан је свеж капитал, а општине треба међусобно више да сарађују и помажу једне другима. Поседујемо добро обучену радну снагу, а кроз дуално образовање још су веће могућности за њихово укључење у радни процес. Пољопривреда мора бити подигнута на виши ниво. Уз постојеће потенцијале, помоћ и координацију ресорног Министарства ту видим велике могућности.
Како координирате радом локалних самоуправа, будући да су на њиховом челу људи различитих политичких опредељења?
Координација рада одвија се кроз непосредну сарадњу на терену, а у два месеца одржавамо и седнице Савета округа. Питања о којима се разговара и решења су таква да углавном нема политизације и несугласица с тим у вези.
Колико је учињено да инспекцијски надзор буде ефикаснији и грађанима врати наду у постојаност и лакши приступ државним службама?
Грађани треба да знају да је мој посао координаторски. Настојимо да им помогнемо или на личну иницијативу или по налогу Министарства. Заједнички колегијум уз присуство најодговорнијих људи је добар пут ка решавању проблема. То треба практиковати.