СТАЗА ЗА „РУШЕЊЕ“ РЕКОРДА

Некада је тешко устати ујутру, многима је превелики напор препешачити километар-два, али само је један тренутак, једна одлука довољна да покренете себе и границе које су у вама, које осећате и погађају вас, сами почнете померати, превазилазити. Одлучите, кренете да тренирате и одједном трчање, некадашњи напор постаје задовољство. Ову причу су искусили, доживели и нама испричали Александра Тодоровић и Петар Курдулић, суграђани, поклоници трчања, једни од бројних рекреативаца који су наступили на Полумаратону, истрчали 21 км. Када је било тешко, локалпатриотизам је био ветар у леђа.
- Више од годину дана трчим полумаратоне, сваки је изазов за себе, сваки је нови задатак самопревазилажења, али сам дошла да наступим у свом граду, заједно са клупским колегама из “Београдске школе трчања” (Белграде руннинг цлуб”) и схватила колико је диван осећај бити део првог Полумаратона у Шапцу и проћи кроз циљ док вас поздрављају суграђани. Стаза је лепа, равна, није монотона, “душу дала” за обарање рекорда. Дан је био претопао, што је отежавало бољи резултат, али сам свакако поносна. Једина препорука организаторима је да наредне године на још неким деловима стазе, тамо где нема много публике, поставе пунктове чиме би нас анимирали, чиме би наулили снагу. Ко трчи зна колико аплауз и реч подршке посетилаца значи – истиче Александра, по професији дипл. фармацеут.
Богату маратонску биографију има и Петар Курдулић, а најдража ставка списка је наш Полумаратон.
- Нигде није као у свом граду. Нисам имао много времена за припрему, али нисам желео да пропустим и да “победим” шабачку стазу. Сјајно искуство, равна стаза, богата околина која спречава монотонију. Једино је време покварило утисак, али септембар некада више личи на август. У оквиру нашег неформалног клуба “Круг” припремамо се за сваки наступ, тако је било и сада и поносни смо што смо издржали све напоре и дошли до циља – рекао је Курдулић.
Посебну снагу ипак дају похвале некога као што је Оливера Јевтић, победница у женској конкуренцији.
- Стаза сјајна, светска и верујем да ће Шабац одвести на мапу европских и светских маратонских градова. Тек ће расти манифестација, долазити велики маратонци, а ја сам поносна што сам први победник – истиче Оливера.
Трка задовољства на 7 км привукла је оне који нису осећали спремност да наступе у полумаратону.
-Учествовала је наша Школа трчања из Шапца, задовољни смо организацијом, овде је висинска разлика између старта и циља најмања и зато верујем да ће сваке године бити све више учесника, овде ће „падати“ рекорди. Када се кроз циљ прође уз осмех, онда све има смисла – рекао је Саша Винчић.
- Време јесте било тешко, али сам уживао. Дуго рекреативно трчим и лепо је у свом граду имати прилику да се наступи на некој званичној манифестацији. Време не дозвољава пут у друге градове, а нама сада то није потребно. Организација добра, уз недостатке који се могу исправити, ипак је први Полумаратон. Сматрам да је требало дуж стазе поставити више обавештења о пређеним километрима како би дозирали темпо и недостајало је више места за освежење због тешког времена. Не сумњам да ће наредне године бити на још вишем нивоу – уверен је још један учесник Дејан Милошевић.