БОЖИДАР ЗОРКО ЗА “ГЛАС ПОДРИЊА”
ВРАЋАЈУ СЕ УСПОМЕНЕ
Холандски и наш језик немају никаквих сличности, ипак, док присуствујемо последњем тренингу рукометног шампиона ове земље, чујемо речи блиске уху, језик једног од “народа и народности” СФРЈ. Прилазимо и упознајемо помоћног тренера Божидара Зорка, словеначог стручњака, помоћника у екипи ВОК.
Сетно посматрате дворану “Зорка”?
- Овде сам одиграо последњи меч кратке рукометне каријере 1987. године. Носио сам дрес “Слована” против моћне “Металопластике”, највеће у Европи. Сви смо сањали плави дрес, то је био и тим и репрезентација “Југе”. Мањина је могла да досегне Шабац, али смо сви сањали.
Куда вас је носила рукометна каријера и зашто је рано окончана?
- Почео сам у “Криму” из Љубљане, а потом сам играо за “Слован” са којим сам играо Прву лигу. Нажалост, повреда тетиве ме је рано одвојила од спорта, већ са 22 године. Опроштај беше баш у Шапцу.
Ипак сте отишли у тренерске воде?
- Вратио сам се у “Крим”, учио од главног тренера, помагао, а по осамостаљењу Словеније напустио сам спорт, посветио се бизнису. Путујући по Европи, отишао сам код пријатеља у Амстердам крајем 90-их, на недељу дана, а остао, ево, 17 година. Рукомету сам се вратио пре седам година.
Где је тајна успеха холандског женског рукомета?
- Пре 12 година направили су пројекат рада који је почео стварање јаке репрезентације. Сви радимо по њему. Једини проблем је што у Холандији рукомет није популаран и што је аматерски спорт, те најбоље младе играчице брзо одлазе ван земље. Лига је зато слабија, али је репрезентација јака. Мушки рукомет је у заостатку, али су недавно направили и за њега десетогодишњи план.
Квалитет лиге и популарност рукомета у Холандији?
- Није популаран, медијски је пропраћено само финале плеј офа. Три екипе се издвајају, а све се базирају, као и ми, на младим домаћим играчицама, све оне носе искуство млађих репрезентативних категорија. Буџети су скромни, а и да су већи, због развоја репрезентације, не би доводили скупа појачања, већ увек има предност играч створен у школи клуба. Негује се брз и ефикасан рукомет од малих ногу до сениорки.
Сетно посматрате дворану “Зорка”?
- Овде сам одиграо последњи меч кратке рукометне каријере 1987. године. Носио сам дрес “Слована” против моћне “Металопластике”, највеће у Европи. Сви смо сањали плави дрес, то је био и тим и репрезентација “Југе”. Мањина је могла да досегне Шабац, али смо сви сањали.
Куда вас је носила рукометна каријера и зашто је рано окончана?
- Почео сам у “Криму” из Љубљане, а потом сам играо за “Слован” са којим сам играо Прву лигу. Нажалост, повреда тетиве ме је рано одвојила од спорта, већ са 22 године. Опроштај беше баш у Шапцу.
Ипак сте отишли у тренерске воде?
- Вратио сам се у “Крим”, учио од главног тренера, помагао, а по осамостаљењу Словеније напустио сам спорт, посветио се бизнису. Путујући по Европи, отишао сам код пријатеља у Амстердам крајем 90-их, на недељу дана, а остао, ево, 17 година. Рукомету сам се вратио пре седам година.
Где је тајна успеха холандског женског рукомета?
- Пре 12 година направили су пројекат рада који је почео стварање јаке репрезентације. Сви радимо по њему. Једини проблем је што у Холандији рукомет није популаран и што је аматерски спорт, те најбоље младе играчице брзо одлазе ван земље. Лига је зато слабија, али је репрезентација јака. Мушки рукомет је у заостатку, али су недавно направили и за њега десетогодишњи план.
Квалитет лиге и популарност рукомета у Холандији?
- Није популаран, медијски је пропраћено само финале плеј офа. Три екипе се издвајају, а све се базирају, као и ми, на младим домаћим играчицама, све оне носе искуство млађих репрезентативних категорија. Буџети су скромни, а и да су већи, због развоја репрезентације, не би доводили скупа појачања, већ увек има предност играч створен у школи клуба. Негује се брз и ефикасан рукомет од малих ногу до сениорки.
Д. Б.
Најновији број
25. април 2024.
