У СПОМЕН ПРИНЦУ СРПСКИХ ПЕСНИКА

Десетог фебруара навршило се пола века од трагичне смрти Бранка Миљковића, који је још за живота проглашен ПРИНЦЕМ СРПСКИХ ПЕСНИКА. Тим поводом, издавачка кућа „Беоштампа“ објавила је „Изабране песме“ и „Споменицу Бранка Миљковића“, у избору познатог савременог песника Слободана Стојадиновића

Ако је прва књига приређена по уобичајеним стандардима, онда је „Споменица“ јединствена антологија стихова српских песника у славу Бранка.
Као што је штампа, у својим културним рубрикама ових дана и забележила, била је велика привилегија наћи се у таквом избору.
Уосталом, у „Споменици“ су стихови: Стевана Раичковића, Љубе Симовића, Матије Бећковића, Милана Ненадића, Момира Војводића, Радована Павловског, Пере Зупца, Раше Попова...
Природно је што смо очекивали присуство Крстивоја Илића, као и Томислава Маринковића, али је избор стихова Јасмине Стефановић Бошњак, некадашње шабачке гимназијалке, и даровите младе песникиње, право, пријатно изненађење!
О тој повезаности поезије Бранка Миљковића са песницима нашег завичаја, за „Глас Подриња“ говорио је Крстивоје Илић, један од најзначајнијих савремених српских песника:
- Одмах да нагласим: најпознатији песници нашег завичаја имали су довољно слуха да осете суштину Миљковићеве поетике, али и довољно природне даровитости да јој не подлегну! На срећу! Јер је свако поистовећивање са Миљковићем било трагично, и за поезију, и за песникову главу!
Ми смо га читали, и дивили му се - у одређеном времену! А затим би свако кренуо према свом орфичком сневању!
Било је то златно доба подринског песништва, кад су се на српској и југословенској сцени огласили: Драгољуб Рајић, Живодраг Живковић, а одмах за њима и ја, и Иван Лолић, који је био најмлађи, у тој групи.