ВЕК НАЈОМИЉЕНИЈЕГ СРПСКОГ РОМАНА
“ХАЈДУК СТАНКО“ ПОСВЕЋЕН ТЕСЛИ
За протеклих сто година роман Јанка Веселиновића доживео више од 100 издања у земљи и иностранству. Скупштина општине Богатић помогла је штампање репринт издања овог романа
Када је, пре више од једног века, Јанко Веселиновић понудио своју прву причу „Вика на курјака а лисице месо једу“, уреднику часописа „Ми-сли“ Кости Арсенијевићу, овај му је, после пар дана, вратио рукопис уз образложење, да се млади уча окане овог посла и учи децу, а књижевницима препусти писање књига. Јанко је, разумљиво, био јако разочаран и одмах се пожалио свом добром пријатељу Јовану Алексићу, првом школском ветеринару у тадашњој Србији, који је био унук Хадук Станка.
- Уби ме просто као маљем -рекао је Јанко свом пријатељу. Јован га је убедио да све то што се догодило са причом сматра као пакост и незнање господина Арсенијевића. Данас, после више од сто година, у вајату Станка Алексића у Црној Бари, налазимо прво издање романа “Хајдук Станко“ из 1896. године. У посвети, на првој страници, записано је: „Унуку неумрлог хајдук Станка, свом другу из детињства Јови Алексићу, поклон од Јаше“.
Чика Јанко и Јова су били велики и нераздвојни пријатељи, школовани, али народски људи, много цењени у Мачви. Јова је умро 1949. године а, Јанко 1905. Дуго је у Црној Бари живела баба Јела Јованова супруга, чак 98 година, али је и она умрла пре двадесетак година. Ствари су ипак дуговечније од људи. Хајдук Станков вајат је преживео све буре, али њега морамо чувати и неговати ако желимо обнављати сећања на знамените људе и време.
- Уби ме просто као маљем -рекао је Јанко свом пријатељу. Јован га је убедио да све то што се догодило са причом сматра као пакост и незнање господина Арсенијевића. Данас, после више од сто година, у вајату Станка Алексића у Црној Бари, налазимо прво издање романа “Хајдук Станко“ из 1896. године. У посвети, на првој страници, записано је: „Унуку неумрлог хајдук Станка, свом другу из детињства Јови Алексићу, поклон од Јаше“.
Чика Јанко и Јова су били велики и нераздвојни пријатељи, школовани, али народски људи, много цењени у Мачви. Јова је умро 1949. године а, Јанко 1905. Дуго је у Црној Бари живела баба Јела Јованова супруга, чак 98 година, али је и она умрла пре двадесетак година. Ствари су ипак дуговечније од људи. Хајдук Станков вајат је преживео све буре, али њега морамо чувати и неговати ако желимо обнављати сећања на знамените људе и време.
Најновији број
25. април 2024.
