Инфо

12. мај 2011.12. мај 2011.
У ПОСЕТИ НАСЕЉУ БУГАРИНЕ

ПРАЗНИ РАСКОШНИ КРЕВЕТИ

Величином и раскоши својих грађевина ромско насеље Бугарине већ деценијама у назад пролазнике не оставља равнодушним, али зидови у које је уложено богатство заживе само у току већих празника или лета. Малобројни житељи који током целе године обитавају у мали, сећају се и другачијих времена - куће су биле скромније а људи приснији
Недалеко од Шаца, под окриљем поцерског села Синошевић налази се ромско насеље Бугарине. Куће као омањи замци, својим димензијама и јарким бојама ретко којег путника намерника оставе равнодушним. Било да су им неукусне или им се диве, тек нико не пролази а да се не запита ко су људи који у њима живе и чиме се баве.
Према подацима које смо добили од Мирослава Јездимировића, матичара из Синошевића, тачан број становника Бугарина се не зна. Претпоставка је да их има око 180, од тога највише са аустријским и италијанским држављанством.
Прве породице отишле у иностранство већ другом половином прошлог века. Циљ је био јасан - да зараде, па да се врате. Многи су пак, тај сањани повратак дочекали тек по окончању радног стажа
- Радили смо за дневницу, како у Срему, тако и код ових људи овде. Копали, борили се поштено за живот. А онда смо почели постепено да одлазимо у иностранство. Ја сам први пут отишао 1966. године, па поново 1983. каже Љубомир Јовановић познатији као“Меца“, некада возач аутобуса у Аустрији.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa