Инфо

19. мај 2011.19. мај 2011.
ЗЛАТНО ДОБА РУКОМЕТАША „МЕТАЛОПЛАСТИКЕ“: МИЛОШ КАРАНОВИЋ, ГОЛМАН

УЧИНИЛИ СМО НЕМОГУЋЕ

Сада када ме питате како је створен тај феномен “Металопластике“ видим да је то склоп околности које су објективно праве и које се уклапају у једну складну слику. Једноставно наш успех је саздан од милион ситница које живот значе. Свако од управе на челу са чика Ацом Трифуновићем па до нашег возача Жиће Трифуновића дао је свој максимум у том тренутку. Имао сам срећу да будем део тога феномена
Мишо, сада, после толико година, због ових млађих те питамо: Како је то све почело?
- Све је то почело у основној школи када су нас Ђока Петровић, Бранко Дамјановић-Купер и наставник физичког из школе “Лаза Лазеревић“ Живко Мијаловић заинтересовали да почнемо да играмо рукомет. Прве тренинге почели смо заједно још 1972. године. Сећам се да су наговорили Рашића да се из кошарке и тадашње “Црвене Звезде“ врати у Шабац и почне да игра рукомет, а слично је било и са Милом Исаковићем.
Први тренери су нам били Раца Радивојевић и Васа Савић.
Када се десила та прекретница када сте од једног провинцијског тима, какви су многи били и остали, постали светски прваци?
- Било је доста тренера у “Металопластици“ и свако је дао свој допринос стварању тог чувеног тима, али мислим да је кључни моменат за тадашњу екипу Металопластике када је, на наш наговор, за тренера из Сарајева дошао Сеад Хасанефендић, који је за нас измислио свет. Потпуно друга прича, друга школа, генерацијски близак нама, рођени брат Хуса из Парног ваљка. Знао је све о нама, прошао више света, био у том моменту богатији од нас у сваком погледу. Он је тада био селектор омладинске репрезентације, дошли су Вуја и Пера Милошевић који су још били деца. И променио нам потпуно приступ и спортску филозофију. Створио нам победнички менталитет, извео нас из тог провинцијског начина размишљања где због изгубљене утакмице патиш целу недељу.
Учио нас је свему из почетка и то од везивања пертли до изласка на терен, како да се постројиш, како да поздравиш публику. Говорио нам је да када се поздрављамо са противником да му јаче стегнемо руку и тако покажемо жељу за победом.
Једноставно био нам је велики учитељ и велики зналац рукомет.
Сеад нам је говорио да после десет година више ником није важно ко је био други или трећи, већ се само пишу и памте прваци. Да ли је то било на пенале, за гол или два, да ли ти је помогао судија или не, за 10-15 година то више ником није важно.
Пера Фајфрић је имао тај победнички менталитет. Никад није признао пораз. Питамо ми њега: «Када би играли хокеј против канадске репрезентације ко би победио?» Пера на то узврати питањем: «Где играмо прву утакмицу?»

Најновији број

21. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa