ШАБАЧКЕ ПРИЧЕ - СЛОБОДАН ЋУРЧИЋ
ОВДЕ РАДИО ШАБАЦ
О Шапцу и Шапчанима, његовим улицама и институцијама, прошлости и садашњости, кафанама и боемима, корзоу и игранкама, Дудари и Сави, фудбалу и рукомету... причају људи који су део своје душе уградили у мозаик калдрме ове вароши (14)
Рођен сам 1936. године у Ужицу, далеко је то било, и провлачио сам се уз мог покојног оца , поред тенкова, Четника, Шваба... тад сам прошао и остао жив - прича данас Слободан Ћурчић, о добу и страхотама свог детињства. Отац Коста је био први председник Народно ослободилачког одбора у Ужицу и трпео репресалије окупаторског режима, док је мајка Јованка једва избегла смрт у избеглиштву у Мачви. Потом су се обрели у Шапцу где је Слободан провео детињство и школске дане.
Као студент права био је секретар клуба студената у Шапцу када је организован први студентски фестивал и друге манифестације којих се и сада радо сећа. Већ тада га је привлачило новинарство па је уз Брану Шкулића то и почео у Шапцу. Био је неко време и у Радио Београду на проби, и како каже да не беше Слободана Босиљчића тадашњег главног и одговорног уредника и Миће Орловића који је био заиста фигура, можда би ту и остао али због болести мајке вратио се у Шабац, и не каје се. У “Гласу Подриња“ тада је био момак за све.
- Док они оком ја скоком, и тако је било , некако успео сам захваљујући Вити Бујишићу, који је заиста проценио моју приљежност новинама, успео сам да се запослим у “Гласу“ 1961. после дугог волонтерског рада. Е, онда је 1969. године дошао радио, била је то моја љубав. Тада се причало радио је будућност, и тачно је јер је онда у овој средини радио све значио, данас има сто радија, свака средина има своје, кажу да брину о слушаоцима и читаоцима, ма не, брину како да узму новац. А онда је радио био нешто друго, све и свја, помоћ, узданица и упут у било каквом послу - подсећа на почетке радио новинарства у овом крају Слободан Ћурчић, новинар који се први огласио у новонасталом Радио Шапцу. Радило се тада све, по потреби, од политике, привреде, извештавања или директних преноса са комуналних акција и догађаја, до праћења спортских сусрета којих је било у изобиљу. Учио је од спортских радника, тренера и спортиста много тога што би му допринело успешном спортском новинарству. У то време у Лозници је постојала радио станица а у Шапцу су излазиле новине, али развој привреде и осталих делатности захтевао је и формирање радија у овој средини.
Као студент права био је секретар клуба студената у Шапцу када је организован први студентски фестивал и друге манифестације којих се и сада радо сећа. Већ тада га је привлачило новинарство па је уз Брану Шкулића то и почео у Шапцу. Био је неко време и у Радио Београду на проби, и како каже да не беше Слободана Босиљчића тадашњег главног и одговорног уредника и Миће Орловића који је био заиста фигура, можда би ту и остао али због болести мајке вратио се у Шабац, и не каје се. У “Гласу Подриња“ тада је био момак за све.
- Док они оком ја скоком, и тако је било , некако успео сам захваљујући Вити Бујишићу, који је заиста проценио моју приљежност новинама, успео сам да се запослим у “Гласу“ 1961. после дугог волонтерског рада. Е, онда је 1969. године дошао радио, била је то моја љубав. Тада се причало радио је будућност, и тачно је јер је онда у овој средини радио све значио, данас има сто радија, свака средина има своје, кажу да брину о слушаоцима и читаоцима, ма не, брину како да узму новац. А онда је радио био нешто друго, све и свја, помоћ, узданица и упут у било каквом послу - подсећа на почетке радио новинарства у овом крају Слободан Ћурчић, новинар који се први огласио у новонасталом Радио Шапцу. Радило се тада све, по потреби, од политике, привреде, извештавања или директних преноса са комуналних акција и догађаја, до праћења спортских сусрета којих је било у изобиљу. Учио је од спортских радника, тренера и спортиста много тога што би му допринело успешном спортском новинарству. У то време у Лозници је постојала радио станица а у Шапцу су излазиле новине, али развој привреде и осталих делатности захтевао је и формирање радија у овој средини.
Најновији број
18. април 2024.
