БАРИКАДЕ УЗ ЗВУКЕ ТРУБА

Кад вам неко каже да је август „мртав“ месец и да се у њему ништа не дешава, или, бар, да се не дешава оно што би привукло пажњу хроничара, грдно се вара. Упркос чињеници да је овај месец, по традицији, време „одмора и разоноде“ и да већина људи користи ове дане да се одмори од свих тегоба које су их током године притискале, на српској друштвеној сцени живот и даље тече по својим устаљеним правилима. Догађаји и процеси који притискају ову земљу и њене људе свакодневно, већ годинама и деценијама, не замиру ни ових врелих августовских дана! Они који су имали среће и пара да се извуку из свакодневне чамотиње и да нађу прибежиште на некој плажи или планини, или нису хтели, или нису могли, да онај део народа, (који нема одмора, јер нема ни посла), „растерете“ и да са собом „однесу“ свакодневне бриге и невоље које притискају Србију. Остало је тих брига напретек, као да није време одмора. Остало их је толико, да се по броју брига и невоља, с правом можемо пријавити за Гиниса. Тешко да би нам у томе неко био раван!
Ризикујући да ће многи актуелни проблеми измаћи пажњи потписника ове рубрике, чини се, ипак, да су ове вреле августовске дане до неподношљиве врелине додатно загрејали људи који су изашли на српске друмове и закрчили их барикадама и својим телима, тражећи, на тај начин правду. Прво су барикаде поставили Срби са севера Косова и на тај начин зауставили злослутни план власти такозване државе Косово да заузимањем царинских прелаза на административној граници са Србијом успостави контролу над целом територијом јужне српске покрајине. Дигла се „српска кука и мотика“ и заузела све друмове, стазе и богазе, решена да остане на својим огњиштима и да се не одваја од Србије. Видећи да је „ђаво однео шалу“, да је отимање око царинских прелаза опасна игра ватром на прегрејаном Косову, почели су мучни и исцрпљујући преговори између представника српске Владе и КФОРА.