ШАБАЧКЕ ПРИЧЕ- ДР ВЕРА РАЈИЋ
ЖИВОТ У СЛУЖБИ ДЕЦЕ
По ономе како живи, како ради и како изгледа, за докторку Веру Рајић, не би се могло рећи да је пензионер. Животни мото да је човек млад или стар онако како се осећа, баш примењује у садашњости иако је са таквим младалачким размишљањима и почела радну каријеру.
Медицински факултет у Београду је завршила са 25 година, потом почела да ради, наравно у родном граду где је одрастала у Доњем Шору односно Поп Лукиној улици, ишла у Гимназију и делила судбину младих тог времена. Отац је био угледни занатлија па је и ћерку васпитавао у патријархалном духу да људима треба помагати, са људима имати добре односе и ценити људе.
- Имала сам пет, шест година, била сам болесна и отац ме је одвео код доктора Чеде Кнежевића, сећам се фијакером од Поп Лукине до ту иза Позоришта где је била ординација, и још тада сам се дивила његовом односу према пацијентима а мирис амбуланте, који многима смета, мене је тада освојио за читав живот. Сада, после толико година могу да се сетим детаља из те ординације када сам у себи рекла да стварно морам бити лекар- прича др Вера Рајић, своје младалачке жеље које су се кроз живот остваривале.
- Имала сам пет, шест година, била сам болесна и отац ме је одвео код доктора Чеде Кнежевића, сећам се фијакером од Поп Лукине до ту иза Позоришта где је била ординација, и још тада сам се дивила његовом односу према пацијентима а мирис амбуланте, који многима смета, мене је тада освојио за читав живот. Сада, после толико година могу да се сетим детаља из те ординације када сам у себи рекла да стварно морам бити лекар- прича др Вера Рајић, своје младалачке жеље које су се кроз живот остваривале.
Најновији број
25. април 2024.
