ШАБАЧКЕ ПРИЧЕ - ДР ЈОВАН ВАСИЛИЋ
НАШ ДОКТОР ЈОЛЕ
О Шапцу и Шапчанима, његовим улицама и институцијама, прошлости и садашњости, кафанама и боемима, корзоу и игранкама, Дудари и Сави, фудбалу и рукомету... причају људи који су део своје душе уградили у мозаик калдрме ове вароши (21)
Између боравка на обали Саве и Шапца где долази када затреба, Јован Јоле Василић, нерадо је прихватио новинску причу јер по урођеној скромности не тежи за публицитетом сматрајући да је свој посао радио како је најбоље могао а све друго део је његове приватности. Један је од оних Шапчана који о граду много зна и један је од оних лекара који је у граду оставио и оставља неизбрисиве трагове.
Рођен је 1943. године у граду у коме је завршио и основну школу и гимназију и где се после факултета без дилеме вратио и како каже “Хвала Богу да сам дочекао пензију у родном граду“ а уз то и цитира мисао једног књижевника “ Свако од нас има три родитеља, то су отац и мајка и град у коме је рођен поготову ако је проживео цео свој живот ту“.
- Ја сам један од тих који је заљубљен у овај град и поред разноразних могућности да одем одавде. У доба моје младости Шабац, са све својом калдрмом и светиљкама на бандерама био је леп, и што је вероватно дуг цивилизацији, у то време сви смо се знали, и знало се где се скупљамо, испред банке, на Дудари, на Агенцији. Ко је волео спорт имао је избор, наравно “Мачва“ је била незаобилазна, да се иде не само на утакмице него и на тренинге... Нажалост сада када прошетам до Шаниног шора и вратим се кући нико Бога не назове, нико мене не познаје нити ја кога што ипак личи на неки други град - почиње причу о Шапцу човек кога у овом граду једностано зову “Наш доктор Јоле“.
Рођен је 1943. године у граду у коме је завршио и основну школу и гимназију и где се после факултета без дилеме вратио и како каже “Хвала Богу да сам дочекао пензију у родном граду“ а уз то и цитира мисао једног књижевника “ Свако од нас има три родитеља, то су отац и мајка и град у коме је рођен поготову ако је проживео цео свој живот ту“.
- Ја сам један од тих који је заљубљен у овај град и поред разноразних могућности да одем одавде. У доба моје младости Шабац, са све својом калдрмом и светиљкама на бандерама био је леп, и што је вероватно дуг цивилизацији, у то време сви смо се знали, и знало се где се скупљамо, испред банке, на Дудари, на Агенцији. Ко је волео спорт имао је избор, наравно “Мачва“ је била незаобилазна, да се иде не само на утакмице него и на тренинге... Нажалост сада када прошетам до Шаниног шора и вратим се кући нико Бога не назове, нико мене не познаје нити ја кога што ипак личи на неки други град - почиње причу о Шапцу човек кога у овом граду једностано зову “Наш доктор Јоле“.
Најновији број
25. април 2024.
