АНТОЛОГИЈСКИ ИЗБОР

У издању СЕРБИКЕ, управо је изашла из штампе нова антологија савременог српског песништва, од 1977. до 2007. под називом: ПОЕЗИЈА И ПОСЛЕДЊИ ДАНИ, књижевног критичара Добривоја Станојевића. У те три деценије нашло се све оно што је већ, или што ће убрзо постати део историје модерне песничке мисли.
Пошло се од 1977. и неколико кључних збирки, преломних за даље токове српског песништва. Међу њима су и “ЛАБУДОВИ НАД ВИЛА ЛЕСКОМ“ Крстивоја Илића, са чувеног конкурса Удружених издавача, рукопис који је Илића сврстао међу победнике највећег књижевног надметања у југословенској књижевности.
Оно што је интересантно у овај избор унети су Илићеви стихови у слободном стиху, у односу на друге, много познатије форме елегијског дистиха и сонета!
Питали смо овог живог класика српског песништва како гледа на овакав изобр, и на антологије уопште?
- Ја имам само две књиге у слободном стиху: “Лабудове над Вила Лескама“, и “Приговор Орфеју“, и увек се посебно радујем кад антологичари баш из њих бирају стихове! Јер, као што ти је познато, елегије и сонети су одавно неприкосновени.
Свака антологија, а ми овде говоримо о најзначајнијим, нека је врста крунисања песничког напора. И трајно сведочанство у времену којем припадамо, и оном којем ће припадати наши потомци...