ЖИВОТ УЗ АТЛЕТИКУ

Спортиста у души, господин у ставу, Шапчанин по рођењу... Јован Кнежевић је и до данашњих дана остао доследан својим ставовима и љубавима. За шабачки спорт посебно атлетику учинио је много познатог и непознатог, признатог и непризнатог што је ову варош сврстало међу признатије на просторима Србије и бивше Југославије. Пензионерске дане неуморно и даље посвећује атлетици, понекад на инсистирање пријатеља сети се успеха које је и сам постигао и којима је допринео као тренер, у албуме пакује фотографије незаборава са намером да једног дана начини монографију шабачке атлетике о којој се прича са поштовањем.
Рођен у Шапцу 1935. године, ту је учио и школе, Гимназију где је завршио малу матуру па Средњу ветеринарску а потом студирао на Факултету физичке културе односно ДИФ у Београду. После војног рока враћа се у родни град и почиње да ради у Основној школи “Селе Јовановић“ а од 1965. па све до двехиљадите када је отишао у пензију, био је професор у шабачкој Гимназији.
Атлетиком се почео бавити још у ветеринарској школи где је у генерацији која је била различитих узраста било врсних спортиста, наставо је као јуниор у београдском “Партизану“ где је у бацању диска и кугле био екипни првак Југославије. Уз све то такмичио се и за свој Шабац у коме се тада атлетика развијала чему је највише доприносио професор физичког Љубиша Тодоровић Љуши. Било је и периода када је атлетика стагнирала, а обнову доживљава од 1962. године када је Јова Кнежевић у “Селовој“ школи направио атлетски полигон јединствен у Србији по димензијама, облику и намери да се та спортска грана развија. Потом Јован прелази у Гимназију, поново ствара услове за бављење атлетиком да би његови познаници касније причали да је штета што није више школа променио можда би више атлетских стадиона или стаза направио. Учествује и у подизању Градског стадиона 1969/70. године који је имао прву пластичну стазу у Србији, такозвани „рупкор““ и у односу на бетонске или терене са шљаком пружао веће могућности спортистима.