СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ
ЗВУЦИ ОРКЕСТРА СОКОЛСКОГ ДРУШТВА
Кроз време и простор, од незаборава похрањена у мислима старих Шапчана, забележена у документима и на избледелим, пожутелим фотографијама, извиру сећања о граду, људима, добрим и лошим временима
Утихнула је одавно музика Цицварића, оркестра Шабачке трговачке омладине, „Занатлија“ али и оркестра „Соколског друштва“. Остале су само успомене, сећања и композиције које одолевају забораву. О оркестру „Соколог друштва“, који је имао седам чланова мало тога се зна.
Драгутин Гута Добривојевић (1917-2002), наставник виолине и географије. Школовање завршио у Сарајеву, а касније студирао и филозофију. Страстан атлетичар и скакач с мотком увис у Ужицу 1935. бавио се и глумом. Због политичке делатности 1936. почиње да га прогања тадашња власт. Пошто нигде није могао да се запосли код једног Руса учи да свира виолину. Као учесник НОБ одводе га Немци у логор на Сави. Одатле га депортују у норвешки логор где је био тумач пошто је добро говорио немачки и норвешки језик. Такође је био и оснивач Друштва пријатељства Србије и Норвешке. Сва његова документа, рукописи, налазе се у музеју „Српско-норвешког пријатељства“ у Горњем Милановцу. После рата, као русофила, са супругом га шаљу на Голи оток. Послератна генерација запамтила га је као наставника виолине, иако је имао далеко шире образовање, али и као великог хуманисту.
Од осталих чланова зна се само име тромбонисте Јураја Градова, а Станко Јовановић Ћуран имао је златарску радњу на Камичку и синове истакнуте спортисте.
Драгутин Гута Добривојевић (1917-2002), наставник виолине и географије. Школовање завршио у Сарајеву, а касније студирао и филозофију. Страстан атлетичар и скакач с мотком увис у Ужицу 1935. бавио се и глумом. Због политичке делатности 1936. почиње да га прогања тадашња власт. Пошто нигде није могао да се запосли код једног Руса учи да свира виолину. Као учесник НОБ одводе га Немци у логор на Сави. Одатле га депортују у норвешки логор где је био тумач пошто је добро говорио немачки и норвешки језик. Такође је био и оснивач Друштва пријатељства Србије и Норвешке. Сва његова документа, рукописи, налазе се у музеју „Српско-норвешког пријатељства“ у Горњем Милановцу. После рата, као русофила, са супругом га шаљу на Голи оток. Послератна генерација запамтила га је као наставника виолине, иако је имао далеко шире образовање, али и као великог хуманисту.
Од осталих чланова зна се само име тромбонисте Јураја Градова, а Станко Јовановић Ћуран имао је златарску радњу на Камичку и синове истакнуте спортисте.
Најновији број
25. април 2024.
