СВЕТА ЛИТУРГИЈА
Најважније богослужење хришћанске Цркве, зато што се на њој, под видом хлеба и вина, приноси Богу тајанствена жртва Тела и Крви Господа Исуса Христа, а којом се ми причешћујемо, ради нашег освећења и сједињења са Христом
Реч „Литургија“ грчког је порекла и значи „заједничка служба“, „Служба Божија“. Богослужење често се назива и Евхаристија ““ благородност. Литургија је жртва која се заснива на Голготској жртви Христовој, а ми је понављамо у њеном бескрвном облику, жртвујући хлеб и вино. Поред тога она је и тајна заснована на речима Христовим, упућеним апостолима на Тајној вечери: „Узмите, једите, ово је тело моје... Пијте из ње сви, јер ово је крв моја Новога завета, која се пролива за многе ради отпуштења грехова“ (Мат. 26, 28). Причешћујући се на Литургији телом и крвљу Христовом, ми испуњавамо ову значајну Христову заповест.
Ради очувања истоветности служења Литургије у 4. веку св. Василије Велики и св. Јован Златоусти записали су чинове (текстове) Литургије. Литургија св. Василија Великог, чије су молитве нешто дуже од Златоустових, служи се десет пута годишње и то: у првих пет недеља васкршњег поста, на Велики четвртак и Велику Суботу, на Бадњи дан и Крстовдан (уочи Богојављења) и на сам дан св. Василија Великог 14/1. јануара. Литургија пређеосвећених часних дарова, коју је у 6. веку записао св. Григорије Двојеслов у Цариграду, служи се у дане Васкршњег поста (сем суботе и недеље) и прва три дана Страсне седмице. Дарови за ову Литургију су освећени на Литургији св. Јована Златоустог или св. Василија Великог. У све остале дане у току године служи се Литургија св. Јована Златоустог.
Реч „Литургија“ грчког је порекла и значи „заједничка служба“, „Служба Божија“. Богослужење често се назива и Евхаристија ““ благородност. Литургија је жртва која се заснива на Голготској жртви Христовој, а ми је понављамо у њеном бескрвном облику, жртвујући хлеб и вино. Поред тога она је и тајна заснована на речима Христовим, упућеним апостолима на Тајној вечери: „Узмите, једите, ово је тело моје... Пијте из ње сви, јер ово је крв моја Новога завета, која се пролива за многе ради отпуштења грехова“ (Мат. 26, 28). Причешћујући се на Литургији телом и крвљу Христовом, ми испуњавамо ову значајну Христову заповест.
Ради очувања истоветности служења Литургије у 4. веку св. Василије Велики и св. Јован Златоусти записали су чинове (текстове) Литургије. Литургија св. Василија Великог, чије су молитве нешто дуже од Златоустових, служи се десет пута годишње и то: у првих пет недеља васкршњег поста, на Велики четвртак и Велику Суботу, на Бадњи дан и Крстовдан (уочи Богојављења) и на сам дан св. Василија Великог 14/1. јануара. Литургија пређеосвећених часних дарова, коју је у 6. веку записао св. Григорије Двојеслов у Цариграду, служи се у дане Васкршњег поста (сем суботе и недеље) и прва три дана Страсне седмице. Дарови за ову Литургију су освећени на Литургији св. Јована Златоустог или св. Василија Великог. У све остале дане у току године служи се Литургија св. Јована Златоустог.
Најновији број
18. април 2024.
