ШАБАЧКЕ ПРИЧЕ- ТЕОДОР ТЕША ЧАВИЋ
ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ МЕЂУ МАЈСТОРИМА
О Шапцу и Шапчанима, његовим улицама и институцијама прошлости и садашњости, кафанама и боемима, корзоу и игранкама, Дудари и Сави, фудбалу и рукомету... причају људи који су део своје душе уградили у мозаик калдрме ове вароши (34)
Прича о Теодору Теши Чавићу, његовом животу, раду, прошлости и садашњости, део је оне шабачке приче о људима који су на разне начине чинили општу ововарошку стварност. То је и прича о шабачким угледним занатлијама који су били и остали неизбежни у прелиставању историје града крај Саве. Неки од њих су остали у причи, неки у записима а неки, као Никола Чавић, овековечени су именом насеља названог по њиховом презимену.
А прича о Теодору Чавићу почиње на Банији, у Двору на Уни где је рођен 1947. године, доласку у Шабац где је завршио средњу , па и Вишу пољопривредну школу. Старији брат Никола Чавић, дошао је у Шабац неколико година раније, Теша за њим, па тако уз брата, без обзира што је био са вишим образовањем, почиње да се бави и ауто механичарским занатом и у њему је остао до данас. Наравно, још док је студирао, положио је и предмете који су му омогућили да добије диплому аутомеханичара. У својој, пољопривредној струци радио је неколико година, претежно у Двору на Уни где се после школовања вратио али остао само до познатих немира, односно ратне непогоде назване “Олуја“. Обрео се опет у Шапцу, понекад прича о родном крају у коме сада живи мали број Срба претежно старијих и о свему што се десило, по његовом мишљењу, дириговано вољом “великих“. И после свега Шабац му је, наравно, био одредиште. Град у коме се школовао, учио занат и у коме је имао брата и фамилију. Имао и пријатеље које је стекао у младости и са којима је гајио колегијалност и пријатељство.
А прича о Теодору Чавићу почиње на Банији, у Двору на Уни где је рођен 1947. године, доласку у Шабац где је завршио средњу , па и Вишу пољопривредну школу. Старији брат Никола Чавић, дошао је у Шабац неколико година раније, Теша за њим, па тако уз брата, без обзира што је био са вишим образовањем, почиње да се бави и ауто механичарским занатом и у њему је остао до данас. Наравно, још док је студирао, положио је и предмете који су му омогућили да добије диплому аутомеханичара. У својој, пољопривредној струци радио је неколико година, претежно у Двору на Уни где се после школовања вратио али остао само до познатих немира, односно ратне непогоде назване “Олуја“. Обрео се опет у Шапцу, понекад прича о родном крају у коме сада живи мали број Срба претежно старијих и о свему што се десило, по његовом мишљењу, дириговано вољом “великих“. И после свега Шабац му је, наравно, био одредиште. Град у коме се школовао, учио занат и у коме је имао брата и фамилију. Имао и пријатеље које је стекао у младости и са којима је гајио колегијалност и пријатељство.
Најновији број
25. април 2024.
