ЉУБИ БЛИЖЊЕГ СВОГА

Празници су пред нама. То је време мира и љубави, време дружења са породицом и пријатељима
Из љубави се рађамо, љубав проживљавамо, ка љубави стремимо. Она је део нашега живота. Без ње смо нико и ништа. Свештеник Миливој Пајић тим поводом каже:
„Љубав ““ осећање, стање које карактерише људско биће, истовремено и наша потреба тј. дар Божји човеку, дарован да би се умножавао, нарастао и враћао своме Творцу. Дар ничим заслужен који уколико више делимо утолико нам се више обогаћен и пречишћен враћа.
Зашто, кога и на који начин волимо?
Човек је биће заједнице, окружен другим људима ““ нашим ближњима. То су чланови породице, наши пријатељи, али и нама непознати људи. Наши међусобни односи су управо прилика за делање.
Главни покретач нашег живота, сваког нашег хтења, јесте воља, и то утолико боље, ако је проткана вером. Желети, хтети и и наћи начина да се помогне своме ближњем, не из неког користољубља, претње или жеље за доказивањем, већ из простог осећања љубави. Кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја; пружати помоћ оном ко не може да ти врати добро дело...
Знате ли причу о милостивом Самарјанину?
Наиме, Господу Исусу Христу приступио је један законик да га куша и упитао га „ Ко је мој ближњи?“, а Исус му овако одговара:
„Човек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише. Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник и видевши га прође. А тако и левит, кад је био на оном месту, приступивши, погледа га и прође. А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га виде сажали му се; и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега. И сутрадан полазећи извади два гроша и даде гостионичару, и рече му: „ Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.“ Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што беше запао међу разбојнике? А он рече: