ГЛАС ПРАВОСЛАВЉА
ВАСКРШЊИ ПОСТ
Најдужи у православној вери. Траје четрдесет дана, а завршава се празником Васкрсења који је ове године 15. априла
Према православном учењу Велики пост учи покајању, праштању и правој молитви. Циљ му је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник јер је вера у Васкрсење основ хришћанства. Велики или Часни пост, који је добио назив према Часном крсту на коме је страдао Исус, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, после крштења на Јордану, постио више недеља у пустињи.
У својој књизи „Пост и Свето Причешће у Православној цркви“ патријарх Павле каже да наредба о посту није људска, него божанска, а да израз „смиривање“ душа означава пост. Свети Василије Велики у посту види узрок весеља. „Не примећујеш ли да је сунце светлије после ноћи, и будноћа пријатнија после сна, и здравље драгоценије после искушења болести?... Као што жеђ даје пићу сласт, и претходна глад чини јело укусним, тако и пост чини пријатнијим узимање јела“.
О посту у православној цркви протојереј Милош Петровић пише:
„Најважнија дужност савременог човека, који себе жели да назива хришћанином јесте повратак посту. Посту као преусмерењу целокупног нашег бића ка уздржању и васпитавању наше воље и слободе. У њему видимо начин обнове не само здравља већ и нашег духа и тела, друштва и заједнице као и стицање праве и истинске љубави и човекољубља.
Пред нама је време Васкршњег поста ( назива се још и Велики и Часни) који нас води и припрема за највећи празник. Ово је најстарији али и назначајнији пост у нашој цркви и због тога заузима посебно место и придаје му се посебан значај. Да би своју децу што боље припремила за овај пост црква је одредила и припремне недеље које најављују долазак овог великог и значајног времена. Припремних недеља имамо четири: Митара и фарисеја названа тако по јеванђељу које се чита на тај дан, Блудног сина, такође названа по јеванђељу, и Месопусна. Последња недеља пред пост у коју се препоручује не узимати месо. Сем тога потребно је знати да се у ову недељу чита јеванђеље о другом Христовом доласку и васкрсење мртвих због чега се у суботу дан пре врши помен свих упокојених чланова цркве, сродника и пријатеља када се молимо да их Господ присаједини својој цркви и учини учесницима својих вечних добара и обећаног живота.
У својој књизи „Пост и Свето Причешће у Православној цркви“ патријарх Павле каже да наредба о посту није људска, него божанска, а да израз „смиривање“ душа означава пост. Свети Василије Велики у посту види узрок весеља. „Не примећујеш ли да је сунце светлије после ноћи, и будноћа пријатнија после сна, и здравље драгоценије после искушења болести?... Као што жеђ даје пићу сласт, и претходна глад чини јело укусним, тако и пост чини пријатнијим узимање јела“.
О посту у православној цркви протојереј Милош Петровић пише:
„Најважнија дужност савременог човека, који себе жели да назива хришћанином јесте повратак посту. Посту као преусмерењу целокупног нашег бића ка уздржању и васпитавању наше воље и слободе. У њему видимо начин обнове не само здравља већ и нашег духа и тела, друштва и заједнице као и стицање праве и истинске љубави и човекољубља.
Пред нама је време Васкршњег поста ( назива се још и Велики и Часни) који нас води и припрема за највећи празник. Ово је најстарији али и назначајнији пост у нашој цркви и због тога заузима посебно место и придаје му се посебан значај. Да би своју децу што боље припремила за овај пост црква је одредила и припремне недеље које најављују долазак овог великог и значајног времена. Припремних недеља имамо четири: Митара и фарисеја названа тако по јеванђељу које се чита на тај дан, Блудног сина, такође названа по јеванђељу, и Месопусна. Последња недеља пред пост у коју се препоручује не узимати месо. Сем тога потребно је знати да се у ову недељу чита јеванђеље о другом Христовом доласку и васкрсење мртвих због чега се у суботу дан пре врши помен свих упокојених чланова цркве, сродника и пријатеља када се молимо да их Господ присаједини својој цркви и учини учесницима својих вечних добара и обећаног живота.
Најновији број
25. април 2024.
