ЖРТВА НЕРАЗУМНОГ ВРЕМЕНА
ДР МЛАЂА МИЛОШЕВИЋ
Нико као Срби својим ближњима тако сурово неопраштају духовну и телесну лепоту, као и сваки вид успеха. Вековима је то међу Србима било, вероватно ни данас ништа није боље. Вековима међу Србима било је истакнутих духовно и телесно лепих, и успешних. Живот је код нас увек удешавао, да уз „сваки драм добра иду два драма зла“. Живот др Млађе Милошевића је то потврдио, поготово трагичним његовим крајем. Намера овог чланка је да подсети на несрећу врлих људи у неразумном времену, као што је то пример др Млађе Милl
Да би схватили ту исконску истину која почива међу Србима „једног драма добра и два драма зла“ морамо животну причу др Млађе Милошевића испричати од почетка до трагичног краја, и оног после. Млађа Милошевић је рођен 1897. године у домаћинској кући Милошевића у Неменикућама испод Космаја, од оца Стевана и мајке Смиљане. Углед дома Милошевића је у Космајском срезу био веома велики. Млађин деда Јаков Милошевић је био један од кметова (председника општине) у периоду од 1859. до 1886. године, а отац Стеван, писар општине Неменикуће, практикант Среза космајског, више пута председник општине Неменикуће од 1894. до 1899. године и од 1901. до 1918. године, и трговац у Сопоту. И Јаков и Стеван били су људи од поверења, али и горког искуства да нема величине људске без њене сенке зависти. Паметно и бистро дете у лику Млађе Милошевића са топлим и искреним препорукама учитеља из Неменикућа упућен је на даље школовање у Београд, у Трећу мушку гимназију у Његошевој улици. Симболике ради на Видовдан 1914. године Млађа Милошевић је примио сведочанство о завршеном 7. разреду гимназије. Свакако не случајно, на Видовдан 1923. године у Паризу ће Млађа постати доктор медицине на Сорбони. Између два Видовдана десиће се огромни српски полом кроз албанску Голготу, али и васкрсење свима добро познато.
Најновији број
24. април 2025.
