ЦАРСКИ ГРАДОВИ МАРОКА
ФЕС - ГРАД КАО ЏИНОВСКИ НАР
Фес је бивша северна престоница Марока, данашњи духовни и религијски центар земље. Потиснут је због јеврејског духа. Називају га још и градом министара јер их већина потиче одавде. Град се дели на нови, који по свом изгледу нема никакве везе са старим. Има преко милион становника и - 320 џамија! Опасан је зидинама иза којих је величанствена медина са највећим и најлепшим суком у земљи.
Фес се простире на обронцима планине Залаг. У загрљају реке Себу, бео и блештав на позном сунцу “ подсећа ме на џиновски нар чија кора крије плод омамљујућег укуса.
Први пут, на путу кроз Мароко, смештају нас у медину - унутар градских зидина. Хотел има округло двориште, фонтану и степенице које воде у собе - заправо минијатурне апартмане. Источњачки опремљени са ниским сточићима, миндерлуцима и мноштвом меких јастука и великим лучним прозором кроз који продире пригушени говор пролазника и глас мујезина са једне од џамија...
Ујутру крећемо према суку “ највећој пијаци у старом делу града.
Према нама иду црни магарићи са белим крзном око очију, претоварени, тужних погледа, својим товаром ударају у стабло поморанџе; из њене густе крошње опадају узрели плодови цинобер боје.
Старији свет што чучи или стоји наслоњен уз зид “ изложио је гомиле свеже убране нане влажне од јутарње росе, тек убрани першун, црвене и округле папричице за које мислим да су трешње.
У централном суку су дућани крцати робом. На палмином листу поређани су сиреви и цела улица мирише на млеко. Повремено наилазимо на чесме украшене мајоликом, испред сваке је велика гужва од буљука деце. На једној од тезги поређане су главе камила. Њихове избуљене очи и исплажени језици дуго ме прате. Нос голица нешто, започиње колективно кијање. Разлог су отворени џакови црног бибера, златно-црвеног шафрана, туцане љуте паприке и још много знаних и незнаних зачина свакодневно заступљених у мароканској кухињи.
Кроз високу капију узаним уличицама уронисмо у неочекивани мир џамије Бу Инанија.
Хармонију резбареног кедра и чипкастог мермера употпуњује жубор воде из фонтане. Филигрански је обрађен сваки педаљ зида, стуба и пода. Одмор за очи, уши и душу и дивљење непознатом ствараоцу.
Пролазимо кроз Улицу урми: са обе стране узаног плочника су “ само урме! Крупне као ћилибар, сјајне, тамне, ситне, у пакетићима или на меру...
Фес се простире на обронцима планине Залаг. У загрљају реке Себу, бео и блештав на позном сунцу “ подсећа ме на џиновски нар чија кора крије плод омамљујућег укуса.
Први пут, на путу кроз Мароко, смештају нас у медину - унутар градских зидина. Хотел има округло двориште, фонтану и степенице које воде у собе - заправо минијатурне апартмане. Источњачки опремљени са ниским сточићима, миндерлуцима и мноштвом меких јастука и великим лучним прозором кроз који продире пригушени говор пролазника и глас мујезина са једне од џамија...
Ујутру крећемо према суку “ највећој пијаци у старом делу града.
Према нама иду црни магарићи са белим крзном око очију, претоварени, тужних погледа, својим товаром ударају у стабло поморанџе; из њене густе крошње опадају узрели плодови цинобер боје.
Старији свет што чучи или стоји наслоњен уз зид “ изложио је гомиле свеже убране нане влажне од јутарње росе, тек убрани першун, црвене и округле папричице за које мислим да су трешње.
У централном суку су дућани крцати робом. На палмином листу поређани су сиреви и цела улица мирише на млеко. Повремено наилазимо на чесме украшене мајоликом, испред сваке је велика гужва од буљука деце. На једној од тезги поређане су главе камила. Њихове избуљене очи и исплажени језици дуго ме прате. Нос голица нешто, започиње колективно кијање. Разлог су отворени џакови црног бибера, златно-црвеног шафрана, туцане љуте паприке и још много знаних и незнаних зачина свакодневно заступљених у мароканској кухињи.
Кроз високу капију узаним уличицама уронисмо у неочекивани мир џамије Бу Инанија.
Хармонију резбареног кедра и чипкастог мермера употпуњује жубор воде из фонтане. Филигрански је обрађен сваки педаљ зида, стуба и пода. Одмор за очи, уши и душу и дивљење непознатом ствараоцу.
Пролазимо кроз Улицу урми: са обе стране узаног плочника су “ само урме! Крупне као ћилибар, сјајне, тамне, ситне, у пакетићима или на меру...
Најновији број
24. април 2025.