Куда иде овај свет?

Глуво доба. Месец се сакрио иза облака који се издајнички измаче. Пун, величанствен, злокобан, висио је непомично, разоткивен, огољен. Сви велови су спали. Висио је го у својој сировој лепоти, проклетој која исијава злом. Нечисте силе, пробуђене, јездиле су небом.... Почетак је новог романа Шапчанке Анђелке Радовановић у ком ауторка жели да кроз алегоријску причу о злу, магијском и оном истинском које човек носи у себи.

-По веровањима глуво доба је најмрачнији део ноћи, око три ујутру, када из таме и мрака излазе вештице, вампири, виле, демони и друга бића. Раније људи због овог веровања нису излазили напоље, нити напуштали своје домове. Према митологији, тада се дешавају свакаква чуда и несреће, а доброта спава. То су приче које чуо свако од нас од својих старијих. Но, данас више није тако. Због чега? Постоје веровања да су те „сподобе“ ушле у људе и да су они због тога тако зли – појашњава срж теме и романа Анђелка Радовановић и додаје да је желела да покаже да тренутно живимо у времену које је „глуво доба“, иако је прича алегорија.

Фото: "Глас Подриња"

-Не знамо шта нас чека сутра. Због тога сам одлучила да кроз роман детаљније прикажем глуво доба. Прича прати живот једног младића Димитрија, коња и пса. Оно што их спаја је час рођења, поменуто глуво доба и то што су остали без мајки. Човек, коњ и пас у роману, такође, представљају метафору заборављених људских вредности - мудрости, снаге и верности. Желела сам да покажем идеју о доживотном, безусловном, нераскидивом пријатељству. Пратим њихове судбине, али кроз њихов пут преплиће се магија, митологија, зло, али и тешке теме које су данас присутне. Вршњачко насиље, злостављање деце, криминал и тежину живота – додаје Анђелка да је крај можда мало необичан, помало митологијски, јер Димитрије постаје отац, а мајка новорођеног детета је вила.

-Много сам истраживала о митологији како бих верно описала приче и пренела фолклор. Бројне теме сам дотакла у свом роману. Укључила сам и нека своја лична искуства, иако увек пишем у трећем лицу. То сам морала да обликујем и да уплетем у целокупну причу.

Како је истакнуто у рецензији, „Обичан мали човек је немоћан да се одупре тим силама и често страда под необјашњивим околностима. Зло се увукло у човека који почиње да разара све лепоте око себе, неразмишљајући о последицама. Једино савршенство је природа, тајанствена, моћна која може да донесе утеху и „оздрави”.

Не знамо шта нас чека сутра. Због тога сам одлучила да кроз роман детаљније прикажем глуво доба

Ауторка ипак верује да постоји спас од злих сила, а то је моћ љубави и природе.

-Цитирала бих само један одломак из романа као закључак. Надао се да ће све бити добро, јер је био непоправљиви оптимиста. Дете природе, васпитано на законима природе, веровао је да ти закони морају милом или силом бити поштовани јер је природа јача од човека који због ега може из ароганције, све да уништи и то би стварно био крај свих сукова било које природе. Бесмислено, али могуће. Планета би морала да крене од почетка. Зачетак живота и еволуција мерени хиљадама година уз слабашну наду да се историја неће поновити.