После жетве стрних жита на парцелама остаје доста сламе која се и поред упозорења спали на парцелама.
Слама у просеку садржи 85% органске материје, 0,5% азота, 0,12%фосфора и 1,2% калијума .На пољопривредним имањима се углавном користи као простирка у производњи стајског ђубрива, као ђубриво заоравањем и за производњу компоста. Коришћење сламе као простирка у производњи стајског ђубрива је најбољи начин њеног коришћења.
Пре заоравања сламе, пожељно је да се исецка на делове дужине 10-15 цм, а са сламомо се мора уносити азотно ђубриво у количини од 0,6-0,8 кг/ха на сваких 100 кг сламе. Уношење азота путем минералних ђубрива се врши због широког односа C:N у слами, која износи око 100:1. Уколико се не би уносио азот путем ђубрива, услед бурног развоја микроорганизама, дошло би до смањења приступачног азота у земљишту, што доводи до гладовања у азоту код усева који се сеје после заоравања сламе. Истраживања су показала да заоравање сламе уз уношење азота,односно заоравање 8,8 тоне по хектару сламе постиже исти ефекат као и са 30 тона по хектару стајског ђубрива.
Фото: Canva
Коришћење сламе за спремање компоста се ради на имањима која немају стоку. За припрему компоста од сламе, морају се исећи парчади величине 10-15 цм, и сложи у слоју висине 30 цм.дода се азот преко минералних ђубрива у количини од 0,7 кг на 100 кг сламе, затим се гомила испрска водом или осоком и остави да стоји до загревања на 60⁰C ,када се врши сабијање гомиле. На сабијену гомилу се поново слаже и тако се понавља поступак до 2м висине.
Употреба сламе путем спаљивања не повећава се нити смањује принос и овај поступак је донекле оправдан само на парцелама које су јако закоровљене.
Фото: Canva
