Сећање на претке и њихове жртве

У недељу је у коцељевачком селу Голочелу одржан Завичајни сабор, трећи по реду, који је окупио мештане насеља али и грађане из целе општине. Међу посетиоцима било је и оних који су у овом крају рођени и одрасли.

Сабор је одржан код основне школе, на пропланку поред споменика палим борцима, подигнутог пре тачно пола века. Након парастоса и полагања венаца уследио је културно-уметнички програм.
Један од организатора захвалио се свима који су “уложили труд и показали жељу како би сабор и саборовање изгледали лепо и достојно жртве предака палих за слободу отаџбине у свим ратовима у 20.веку”.

–Захвалио бих се и свим институцијама, установама и појединцима који су на било који начин, материјално или морално помогли нашу манифестацију. У временима када се свако својим радом бави и када готово нико нема времена нити жеље да се бави превише неким корисним подухватима, а да притом за то неће бити плаћен, јако је тешко наћи људе који ће жртвовати своје време, своју снагу, зарад неких виших циљева. Данашња манифестација доказује да ипак има и таквих људи и то нам даје наду- поручио је Владимир Јовић, један од иницијатора сабора.

Говорећи о споменику палим борцима овог села подсетио је да су простор у његовој непосредној близини као и он сам били дуго девастирани, али да су се људи окупили, удружили и допринели да се споменик подигнут у знак сећања на жртве предака врати у пристојно стање и постане место окупљања, место саборовања.

-Постоји нешто што је веће, што је изнад нас. Не види се али се може осетити. Што даје смисао, суштину, правац у животу. А то су вера и љубав. Вера у Бога и у доброту коју даје људима. Љубав према Богу али и љубав према ближњима, а самим тим према нашим прецима, див јунацима са Куманова, Цера и Колубаре, Кајмакчалана и са свих оних других битака од Равне горе до Зеленгоре, свих оних који су прошли кроз разне офанзиве и збегове, кроз разна стратишта и ратишта, не својом вољом. Срби су, кажу ратнички народ. Јесмо, али само из једног разлога. Зато што нам се то наметало, зато што су други од нас тражили- истакао је Јовић и додао да је Србин у својој души, у бити човек домаћин, човек широке душе и срца, који не зна да мрзи.

Фото: "Глас Подриња"

-Срби нису оно како се о њима говори по разноразним медијима и нису оно што би хтели наши стари непријатељи, а то је да будемо злочинци и криминалци. Јер, народ који се тиме бави не може направити један овакав искорак и усталасати “мртво море” какво је било на овим нашим пољима и брдима и покушати да удахне нови живот у овом крају. Ми смо то, мислим, успели- рекао је један од организатора.

Један од циљева сабора био је да од заборава отргне 95 имена који су у овом крају поднели највеће жртве за своју земљу и потомке.

-То не значи само 95 појединаца. То значи 95 потенцијалних породица које су могле бити у Голочелу данас. А замислите у овом Голочелу, које данас броји једва 400 душа, да имате још 95 породица. Толико је наше село изгубило у претходним ратовима. И не само наше село. Наша је обавеза, поготово млађих нараштаја, да памтимо, да чувамо и да се свагда захваљујемо и одужујемо својим прецима, јер ако њихову жртву будемо ниподаштавали и ако њихова дела будемо остављали забораву, неће нам се смешити никаква будућност и нећемо имати среће ни благостања ни у ком подухвату којег се будемо прихватили- истакао је Јовић.

Он је у свом обраћању оценио да живимо у времену великих искушења која потресају српски народ од Палића до Призрена, од Тимока до Дрине.

-Нашли смо се у вртлогу тих искушења и треба да будемо свесни своје обавезе и дуга који имамо према прецима. Јер, и они су били у истим искушењима. Само што су они јуришали пред цеви и бајонете, а ми данас овде имамо доста софистицираније и префињеније искушење. Данас смо се овде сабрали да кажемо “не” том искушењу. Исто тако да кажемо да чувамо успомену на своје претке и да знамо да су они своју крв пролили за ова брда и за ову земљу, и за ово небо и за овај ваздух. Да кажемо да ћемо ми сачувати оно што су они својим животима запечатили а то је иста ова земља, ове наше лепе пољане, наша брда, нашу Тамнаву и све њене притоке, ваздух, небо и све оно што нам је Бог дао. Јер то благо јесте благо које се не може платити никаквим новцем, никаквим донацијама, никаквим заменама- закључио је Јовић у свом обраћању пред окупљеним саборашима.

Трећи завичајни сабор у Голочелу окупио је хумане људе који су учествовали у акцији добровољног давања крви. Љубитељи спорта уживали су у турниру у малом фудбалу, док су заљубљеници у уметност могли да погледају изложбу фотографија са мотивима овог села.

Организатори сабора, Месна заједница Голочело и Завичајно удружење “Цветковац” су за све посетиоце припремили “Трпезу љубави” уз коју је дружење трајало до краја дана.