„Шапчанке“ заблистале на сцени у Бугарској

„Толико енергије, племенитости, ентузијазма, доживео сам вечерас слушајући ове дивне даме, гледајући ова дивна, ведра, насмејана лица. Честитам на избору песама и лепоти у начину извођења“.
„Ноћни живот у Прагу био је као усред Париза. Нисам запамтио имена свих „Шапчанки“, али од вечерас ће у сваком речнику синоним за „Шапчанке“ бити изванредни ансамбл. Уживао сам од Прага, преко Париза, све до Шапца“, реченице су у књизи утисака од које за њих нема боље личне карте. Деценију не сцени у јулу наредне године обележава вокално- инструментална група „Шапчанке“. Окупила их је љубав према песми, традицији и првенствено дружењу. Иако их је њихов стожер од оснивања, професорка музичке културе Живка Јовановић Жица, крајем прошле године напустила, наставиле су да су славе песму и живот, одуживши јој се тако на најлепши могући начин. Садашњи састав „Шапчанки“ чине Биљана Вукашиновић, Радмила Гајић, Данијела Живановић, Душанка Васић, Зорица Марковић, Марија Лазић и Мирјана Златковић под уметничким руководством дугогодишњег хармоникаша Горана Томића Чакале.

Фото: Приватна архива

Понос, радост, пехари и захвалнице
У оквиру Фестивала „Црноморски бисери“ у граду Несебару у Бугарској од 26. до 28. јула Шапчанке су оствариле запажен успех са своја три наступа. Први је био у месту Свети Влас, други на старом граду у Несебару под покровитељством Атријум центра за културу и образовање, а трећи и завршна свечаност одржани су у оближњем приморском градићу Поморије. Према речима присутних, побрале су бројне симпатије и аплаузе публике.

-Наступило је доста фолклорних ансамбала од најмањег до најстаријег узраста, као и неколико певачких група и вокалних солиста. Сви наступи су били јако добро посећени. Вијориле су се заставе седам земаља: Бугарске, Грузије, Украјине, Молдавије Румуније, Србије и Републике Српске, као и застава Мађарске коју је носила фолклорна група мађарске националне мањине из Румуније. На завршној церемонији, после дефилеа свих учесника, додељени су пехари и захвалнице за учешће ансамблима из свих земаља. Било је весело и узбудљиво, са великим осећајем поноса испод заставе своје државе. До неког следећег окупљања, вежбаће се неке нове песме и уметнички дорађивати већ научене- наглашава чланица Душанка Васић.

Стотину места, незаборавна путовања
Рада Гајић прикључила се групи седам месеци по оснивању, а као званичан датум води се 10. јул 2015. године. До сада су уписале више од 150 наступа са 120 песама на репертоару.

-Жицу сам упознала тако што сам певала у Хору „66 девојака“, завршила сам Педагошку академију и радила као учитељица. Увек сам некако имала везе с музиком, ћерка је професорка виолине у Музичкој школи, унук иде у музичко забавиште. Спојила нас је музика, а одржало дружење. Лепо се осећамо где год да наступамо, та путовања су незаборавна- прича.

Свако је само по себи авантура, па су се тако, сећају се, упутиле на гостовање и завршиле на Златибору уместо у месту код Чајетине где је требало да стигну. Погрешиле су пут, а да би им помогао да се врате на прави, неко их је посаветовао да гледају где има дима, јер ће „во на ражњу да се пуши и то би могао да им буде довољан сигнал куда да иду“. Када су на мору, понекад и подетиње и присете се неких младалачких игара, али тај смех и тренуци лековити су и држе их заједно све ове године.

Фото: Приватна архива

Биљана Вукашиновић, чланица од оснивања, додаје да су певале до сада у близу стотину места у Србији и окружењу. Аранђеловац, Смедерево, Враћевшница, Златибор, Шабац, Сарајево, Крупањ, Добри поток, Лајковац, Београд, Праг...

-Живка нас је задојила тим, дала срце групи, настављамо где је она стала. Скупила нас је, све смо бивше чланице хорова, певачких група које су тада постојале, са дугогодишњим искуством. Група је аматерска, песме изводимо двогласно, трогласно, четворогласно. Негујемо стару српску народну песму, са Косова, новокомпонвану, али у духу српског народног мелоса, затим руску, грчку, македонску, песме румунских Рома, староградске, забавне. Биле смо у 98 места, ту је и Добрић, Дубље, Праг, нема где све нисмо гостовале и свуда увек биле лепо дочекане. За концерт песме бирамо сложно, свако према жељама, ставимо на папир и изаберемо шта нам се свиђа. Горан Томић Чакала нам је велика подршка од 2017. године, од кад је са нама, нарочито пошто смо Живку изгубили. У организацији и уговарању концерата нам много помаже Бранка Тодоровић- истиче Биљана и памти периоде кад им је фалило гласова, па су трагале за њима.

Сећања, трајање и планови
-У једном моменту, кад је почела група, недостајало нам је алтова. Онда смо Живка и ја ишле од школе до школе, питале другарице које су певале да ли су заинтересоване, накупиле алтове, па нам је фалило сопрана после годину- две... Око 30 чланица је прошло кроз групу. Међутим, ова постава сада је прилично стабилна, дуго смо заједно уз неке мале новине, али то све уклапамо. Имамо 120 песама на репертоару које смо певале за ових десет година- наглашава она.

Фото: Приватна архива

У Шапцу традиционално сваке године имају Новогодишњи, Видовдански, Госпојински и Осмомартовски концерт.

-Мени је увек занимљиво, весело је, шалимо се лепо се дружимо, после наступа одемо увек негде да попијемо нешто и проанализирамо како је све прошло. Често се скупимо, пошто муж Биље Вукашиновић у наше име снима све те наше наступе, одемо код њих, погледамо како је то протекло или шта бисмо могле да поправимо, како да урадимо можда нешто другачије. Флексибилна сам особа, десет година сам удовица и мени много значи дружење. Нисам само чланица „Шапчанки“, већ и и у Геронтолошком центру исто тако певам, рецитујем и наступам и са њима- објашњава Рада, док Биљана додаје да су једина женска вокална група на нивоу града и у околини која пева и на бас и без музичке пратње.

Због млађих чланица које раде, ограничене су у погледу одласка на нека већа путовања. Планирају да у октобру следеће године посете Охрид, а у преговорима су и за одлазак у Румунију. Ко год их једном чује, зове их, тако да ће наступа и убудуће сигурно бити. А што се тиче Малог Париза, који су и саме својим гласом прославиле, Шапчани су увек благовремено обавештени кад и где могу да их чују.