Мали Матеј силно жели да хода

Са само пет година, мали борац Матеј Михајловић открио је да ако кроз живот корача са осмехом, онда су и порази победе. Не говори, однедавно по неку реч, има ожиљке на телу, али је његова невина душа неокаљана и радује се животу. Верује у добронамерност и свима прилази отвореног срца. Тако је и нас дочекао, озареног лица, иако је више времена провео у болницама него ван њих. Превремено рођене бебе називају правим дивовима, а он то доказује свакодневно. Од 24. априла 2019. године, дана његовог рођења, креће борба мајке Данијеле и целе породице да му обезбеде будућност и да буде као сва друга деца. Упућена из Шапца у Београд на порођај царским резом, ипак се природно порађа.

Фото: "Глас Подриња"

Неизвесност, операције, чекање
Настаје низ компликација. Са 890 грама Матеј је завршио у инкубатору, када наступају сепса, инфекције, пуцање црева, повреде екстремитета и излив крви у мозак четвртог степена. У Тиршовој је имао две операције црева и после четири месеца пуштен на кућно лечење. Последице су бројне, од излива крви на мозгу остају цисте које ометају његов напредак, а ургентну реакцију захтевало је обилно крварење у глави.

-Мало деце остане с тим стањем, нека деца могу и да немају никакво оштећење, а нека могу да буду као биљке. Само што се то мало санирало, јер он је у моменту био јако модар и поцрнео, никако нису могли да отклоне сепсу, долази до пуцања црева. Сећам се као данас, ујутру идемо у посету и улазимо на неонатологију и сестра нам каже да сачекамо доктора, који нам саопштава да су беби пукла црева и да је пребачен у Тиршову на операцију која је већ у току. После вишечасовног чекања нас пуштају и видим дете које је имало 890 грама, коме су били прозирни органи, да је одједном као лопта, сав надувен од инфузије. Све је протекло како треба, враћају га на неонаталну, међутим, долази до застоја у раду црева, враћају га у Тиршову где је урађена још једна операција и затворена стома. То је јако дуго трајало, кренуо је мало- помало да се опоравља, док није изашао 16. августа- прича мајка Данијела.

Фото: "Глас Подриња"

Кажу да је први контакт мајке са дететом најбитнији, а она је тај тренутак дочекала четири месеца након његовог рођења, када је уследио позив из болнице.

-Целу ноћ нисам спавала да бих ујутру отишла и у шест сати већ сам била испред врата. Кад су ми рекли да могу да уђем у бокс код бебе, то су биле неописиве емоције, питање да ли смем да га узмем у руке, да га помазим... Пришла сам кревету, он је у том тренутку имао килограм и 600 грама. Тај осећај је нешто неописиво, кад први пут у животу након толико времена дотакнете и узмете у руке своје дете, чврсто га држите у рукама, али једноставно нисте сигурни да ће то све бити како треба и знате да морате да се борите даље. Рекли су да ће бити биљка, неће постићи ништа у животу, неће моћи самостално ни да једе, ни да пије, имао је и ретинопатију, срећом, спасен му је вид. Нема шта није преживео са својих пет година и изборио се за живот- подвлачи мајка.

Фото: "Глас Подриња"

Последице и борба
Проблеми се нижу, али храбри родитељи не одустају. Интезивни физикални, логопедски и дефектолошки третмани, специјалистички прегледи и контроле, медицинска опрема и помагала, третмани матичним ћелијама, потребни су му да настави своју борбу коју породица одавно не може сама да финансира. Зато су потребни људи доброг срца.

-Последица цисте на мозгу је церебрална парализа десне стране моторике, дошло је и до скраћења и деформитета ноге, кренула је сколиоза кичме. Ми смо му обезбедили да вежба у кућним условима, струњачу и рипостол, зато што није примио ниједну вакцину и не сме да је прими. Има све што му је потребно, долази нам и физијатар кући. Мала је вероватноћа да овде може нешто да се уради, али у Турској може јако пуно. Трагамо за свим што може да нам да и трачак наде. Њему би највише могли да помогну третмани матичним ћелијама. Међутим, добили смо предрачун прошле године, требало нам је 18.360 евра без смештаја, лекова, терапија које би после требало да има. Нажалост, ни тај новац нисмо успели да скупимо, а прорачунато је да би сада било потребно око 100 хиљада евра да би стао на своје ноге и функционисао као сва друга деца- објашњава.

Фото: "Глас Подриња"

Прате га гастроентеролог, неурохирург, неуролог, општи хирург... Има велики број дијагноза, али то се на његовом лицу не види. Разигран је и позитиван, иако се креће на коленима, а неизмерна воља за животом исијава му из очију.

Жртва рађа љубав, љубав мења све
-Тешко је гледати своје дете које не може да хода, прича, скоро је почео да изговара само основне речи, гледати га данима гладног, јер не може да једе зато што нема редовне столице. Поготово је тешко кад га пресвлачим и видим му једну ногу у односу на другу, код које је дошло до скраћења мишића, то је незамислив осећај. Та нога му и дрхти, па неретко седне на кревет и сам је трља да ублажи бол. Он не говори, али све разуме, ментално је очуван. Носи пелене још увек. Да знам да бих ово све што имам кад продам могло да покрије трошкове лечења, ја бих то учинила, само да стане на своје ноге. Његова највећа жеља је да прохода. Не могу да вам опишем његову радост кад га узмем у руке и усправим- прича.

Матеј се од рођења смејао, пркосио недаћама, веровао и кад подељене карте судбине нису биле на његовој страни.

-Он је увек насмејан. Никад није заплакао као беба, мало се намршти, али глас нема, тако још од инкубатора. Има рез преко целог стомака, један мало више, један мало ниже. Цела десна страна му је мања, и око, десну руку користи само као испомоћ при тапшању. Тек са две године почео је да се окреће и то смо кренули приватно у Шабац на своју иницијативу на вежбе код професорке Јелене. Доктори су презадовољни њиме. Кад год је долазио ред за њега да ради вежбе, одушевила су му се сва
деца. Шта год му кажу да уради, изврши, да би ме докторка питала шта смо радили са њим. Одговорила сам јој да је окружен љубављу и пажњом и то је све што треба детету, али стварно сам се у потпуности посветила њему. Све прихвата с љубављу и осмехом, било да је у питању тешка или лакша вежба- каже мама Данијела која је и сама имала инфаркт у децембру прошле године, али је тада потписала да на сопствену одговорност изађе из болнице на кућно лечење.

Фото: "Глас Подриња"

-Морам да будем с њим, на мене је навикао, једино ја знам кад и како да му дам терапије. Тешко је лечити децу, а много их је болесних који не могу да финансирају трошкове. То је нешто најгоре. Најпречи ми је он, а мени како буде. Зато апелујем на људе добре воље, јавне личности и све који су у могућности да нам помогну, да му обезбедимо бољу будућност- закључује мајка Данијела.

Увек насмејаног малог борца не можемо изневерити, а у томе ћемо успети када схватимо колико као појединци можемо. Свако, колико је у могућности, уплатом на динарски рачун 205- 9011008541374-21 или слањем СМС поруке по цени од 200 динара са бројем 1250 на 3030.