Mali Matej silno želi da hoda

Sa samo pet godina, mali borac Matej Mihajlović otkrio je da ako kroz život korača sa osmehom, onda su i porazi pobede. Ne govori, odnedavno po neku reč, ima ožiljke na telu, ali je njegova nevina duša neokaljana i raduje se životu. Veruje u dobronamernost i svima prilazi otvorenog srca. Tako je i nas dočekao, ozarenog lica, iako je više vremena proveo u bolnicama nego van njih. Prevremeno rođene bebe nazivaju pravim divovima, a on to dokazuje svakodnevno. Od 24. aprila 2019. godine, dana njegovog rođenja, kreće borba majke Danijele i cele porodice da mu obezbede budućnost i da bude kao sva druga deca. Upućena iz Šapca u Beograd na porođaj carskim rezom, ipak se prirodno porađa.

Foto: "Glas Podrinja"

Neizvesnost, operacije, čekanje
Nastaje niz komplikacija. Sa 890 grama Matej je završio u inkubatoru, kada nastupaju sepsa, infekcije, pucanje creva, povrede ekstremiteta i izliv krvi u mozak četvrtog stepena. U Tiršovoj je imao dve operacije creva i posle četiri meseca pušten na kućno lečenje. Posledice su brojne, od izliva krvi na mozgu ostaju ciste koje ometaju njegov napredak, a urgentnu reakciju zahtevalo je obilno krvarenje u glavi.

-Malo dece ostane s tim stanjem, neka deca mogu i da nemaju nikakvo oštećenje, a neka mogu da budu kao biljke. Samo što se to malo saniralo, jer on je u momentu bio jako modar i pocrneo, nikako nisu mogli da otklone sepsu, dolazi do pucanja creva. Sećam se kao danas, ujutru idemo u posetu i ulazimo na neonatologiju i sestra nam kaže da sačekamo doktora, koji nam saopštava da su bebi pukla creva i da je prebačen u Tiršovu na operaciju koja je već u toku. Posle višečasovnog čekanja nas puštaju i vidim dete koje je imalo 890 grama, kome su bili prozirni organi, da je odjednom kao lopta, sav naduven od infuzije. Sve je proteklo kako treba, vraćaju ga na neonatalnu, međutim, dolazi do zastoja u radu creva, vraćaju ga u Tiršovu gde je urađena još jedna operacija i zatvorena stoma. To je jako dugo trajalo, krenuo je malo- pomalo da se oporavlja, dok nije izašao 16. avgusta- priča majka Danijela.

Foto: "Glas Podrinja"

Kažu da je prvi kontakt majke sa detetom najbitniji, a ona je taj trenutak dočekala četiri meseca nakon njegovog rođenja, kada je usledio poziv iz bolnice.

-Celu noć nisam spavala da bih ujutru otišla i u šest sati već sam bila ispred vrata. Kad su mi rekli da mogu da uđem u boks kod bebe, to su bile neopisive emocije, pitanje da li smem da ga uzmem u ruke, da ga pomazim... Prišla sam krevetu, on je u tom trenutku imao kilogram i 600 grama. Taj osećaj je nešto neopisivo, kad prvi put u životu nakon toliko vremena dotaknete i uzmete u ruke svoje dete, čvrsto ga držite u rukama, ali jednostavno niste sigurni da će to sve biti kako treba i znate da morate da se borite dalje. Rekli su da će biti biljka, neće postići ništa u životu, neće moći samostalno ni da jede, ni da pije, imao je i retinopatiju, srećom, spasen mu je vid. Nema šta nije preživeo sa svojih pet godina i izborio se za život- podvlači majka.

Foto: "Glas Podrinja"

Posledice i borba
Problemi se nižu, ali hrabri roditelji ne odustaju. Intezivni fizikalni, logopedski i defektološki tretmani, specijalistički pregledi i kontrole, medicinska oprema i pomagala, tretmani matičnim ćelijama, potrebni su mu da nastavi svoju borbu koju porodica odavno ne može sama da finansira. Zato su potrebni ljudi dobrog srca.

-Posledica ciste na mozgu je cerebralna paraliza desne strane motorike, došlo je i do skraćenja i deformiteta noge, krenula je skolioza kičme. Mi smo mu obezbedili da vežba u kućnim uslovima, strunjaču i ripostol, zato što nije primio nijednu vakcinu i ne sme da je primi. Ima sve što mu je potrebno, dolazi nam i fizijatar kući. Mala je verovatnoća da ovde može nešto da se uradi, ali u Turskoj može jako puno. Tragamo za svim što može da nam da i tračak nade. Njemu bi najviše mogli da pomognu tretmani matičnim ćelijama. Međutim, dobili smo predračun prošle godine, trebalo nam je 18.360 evra bez smeštaja, lekova, terapija koje bi posle trebalo da ima. Nažalost, ni taj novac nismo uspeli da skupimo, a proračunato je da bi sada bilo potrebno oko 100 hiljada evra da bi stao na svoje noge i funkcionisao kao sva druga deca- objašnjava.

Foto: "Glas Podrinja"

Prate ga gastroenterolog, neurohirurg, neurolog, opšti hirurg... Ima veliki broj dijagnoza, ali to se na njegovom licu ne vidi. Razigran je i pozitivan, iako se kreće na kolenima, a neizmerna volja za životom isijava mu iz očiju.

Žrtva rađa ljubav, ljubav menja sve
-Teško je gledati svoje dete koje ne može da hoda, priča, skoro je počeo da izgovara samo osnovne reči, gledati ga danima gladnog, jer ne može da jede zato što nema redovne stolice. Pogotovo je teško kad ga presvlačim i vidim mu jednu nogu u odnosu na drugu, kod koje je došlo do skraćenja mišića, to je nezamisliv osećaj. Ta noga mu i drhti, pa neretko sedne na krevet i sam je trlja da ublaži bol. On ne govori, ali sve razume, mentalno je očuvan. Nosi pelene još uvek. Da znam da bih ovo sve što imam kad prodam moglo da pokrije troškove lečenja, ja bih to učinila, samo da stane na svoje noge. Njegova najveća želja je da prohoda. Ne mogu da vam opišem njegovu radost kad ga uzmem u ruke i uspravim- priča.

Matej se od rođenja smejao, prkosio nedaćama, verovao i kad podeljene karte sudbine nisu bile na njegovoj strani.

-On je uvek nasmejan. Nikad nije zaplakao kao beba, malo se namršti, ali glas nema, tako još od inkubatora. Ima rez preko celog stomaka, jedan malo više, jedan malo niže. Cela desna strana mu je manja, i oko, desnu ruku koristi samo kao ispomoć pri tapšanju. Tek sa dve godine počeo je da se okreće i to smo krenuli privatno u Šabac na svoju inicijativu na vežbe kod profesorke Jelene. Doktori su prezadovoljni njime. Kad god je dolazio red za njega da radi vežbe, oduševila su mu se sva
deca. Šta god mu kažu da uradi, izvrši, da bi me doktorka pitala šta smo radili sa njim. Odgovorila sam joj da je okružen ljubavlju i pažnjom i to je sve što treba detetu, ali stvarno sam se u potpunosti posvetila njemu. Sve prihvata s ljubavlju i osmehom, bilo da je u pitanju teška ili lakša vežba- kaže mama Danijela koja je i sama imala infarkt u decembru prošle godine, ali je tada potpisala da na sopstvenu odgovornost izađe iz bolnice na kućno lečenje.

Foto: "Glas Podrinja"

-Moram da budem s njim, na mene je navikao, jedino ja znam kad i kako da mu dam terapije. Teško je lečiti decu, a mnogo ih je bolesnih koji ne mogu da finansiraju troškove. To je nešto najgore. Najpreči mi je on, a meni kako bude. Zato apelujem na ljude dobre volje, javne ličnosti i sve koji su u mogućnosti da nam pomognu, da mu obezbedimo bolju budućnost- zaključuje majka Danijela.

Uvek nasmejanog malog borca ne možemo izneveriti, a u tome ćemo uspeti kada shvatimo koliko kao pojedinci možemo. Svako, koliko je u mogućnosti, uplatom na dinarski račun 205- 9011008541374-21 ili slanjem SMS poruke po ceni od 200 dinara sa brojem 1250 na 3030.