Препорука је најбоља реклама

О Момчилу Лацковићу пчелару из Клења медији су често писали. Повод су била бројна еснафска, општинска и државна признања које је овај деведесетдвогодишњак редовно освајао од када је у послу са медом, тачније, целог живота. Каo посебна породична реликвија се чува фотографија породице Лацковић са кошницама из 1943, али и Диплома коју је краљ Александар I Карађорђевић потписао 1934. године, месец дана пре атентата у Марсеју.

-Све дипломе које је Југославија давала, ја имам и ценим. Сва признања које је Србија давала, имам и вреде ми подједнако. Посебно сам поносан на чињеницу да сам био председник Пчеларског друштва општине Богатић 1983. године. То је нешто што се једном у сто година даје- истиче за „Глас Подриња“ Лацковић.

Фото: "Глас Подриња"

Вишедеценијска традиција производње меда данас је резултирала да се производи породице Лацковић продају широм света. Момчило тврди да је најбоља реклама преопорука, а да се она развојем технологије далеко чује. Са друге стране, опстанак на тржишту зависи од сталног ослушкивања потреба истог, тако да поред меда, Лацковићи у чијем је поседу пчелињак од 100 кошница крај манастира у Петковици, производе мешавине прополиса, полена, јабуково сирће, различите врсте ракија.

У послу му сада помаже син. Године су стигле, не може све сам. До пре извесног времена велику подршку је имао у супрузи. Преминула је на Митровдан прошле године, а Момчило је свакодневно са љубављу и поштовањем спомиње и млађим нараштајима напомиње да веће среће и вредности од породице нема. Он зна, јер од двоје деце, сина и ћерке, има четворо унучади и шест праунучади.

Целоживотно искуство
Момчилов отац Драгић, имао је дванаесторо деце. По повратку са Солунског фронта сам је правио кошнице. Проширио је производњу на преко 150 друштава, а од краља Александра добија диплому за квалитет. Љубав према пчелама преноси на два сина. Момчилу данас помаже син Златко, без њега не би могао да задовољи потребе тржишта, мада каже да неких мешавина, упркос помоћи, не може да произвде с обзиром на потражњу.

-Да би могло да се живи од овог посла морају да се прате трендови. Тренутно сам највише ангажован око мешавине меда, прополиса и полена за бронхије и имунитет. Посебно је популарна мешавина меда и пергама, толико да једва стигнем да произведем. У Београду је посебно популарна наша медовача, а ништа мања потражња није ни за јабуковим сирћетом- наводи Момчило Лацковић.

За популарност Лацковићевог меда, мешавина и ракија, конзументи кажу да је пресудан квалитет, а о њему сведочи и податак, да Момчило који гази десету деценију живота, не памти када је последњи пут био код лекара.

Рецепт за дуговечност
-Имам 92 године и не пијем никакве лекове. Налази су ми одлични, захваљујући напитку који себи припремам сваког јутра 365 дана у години. У чашу топле воде или чаја ставим једну кашичицу млевеног полена, једну кашичицу меда и десет капи прополиса. То је моја дугогодишња терапија, од које могу и по пола дана да не једем, а имам енергије да радим- каже Лацковић.

Неко другачије време
Поносни власник „једног од најлепших пчелињака у Србији“ поносно и усправно гази кроз садашњост, али се са сетом сећа неких прошлих времена. Каже да је тад било све другачије, пре свега се знало за ред.

-Људи су се поштовали по вредности и знању, сада млади мисле да је довољно да имају пара и да их то чини и паметним. Није тако. Са друге стране много њих се не жени и удаје, прво питају ко шта ради, а не гледају ко шта у себи носи. Моја госпођа и ја смо били у браку од њене 17, а моје 21. године. Није ме питала ни шта радим ни шта имам, а пошла за ме. Заједно смо све до прошле године стварали- прича Лацковић, који радо досадашње стечено знање, али и животно искуство дели са млађим од себе, али и неретко слуша савете и иновације у производњи, јер како тврди овде смо да учимо док смо живи.