Колекција злата вредна

Таљиге и амови, плуг и раоник, преслица и вретено, ручно рађени ћилими на разбојима, валов и наћве, само су део богате колекције Kсеније и Мила Данојлићa, брачног пара из Поцерског Метковића. У свом етно домаћинству смештеном у делу породичног плаца, пар магаза, амбар и чардак испредају причу о неким не баш тако давним временима.

-Почели смо са скупљањем пре 4-5 година некако случајно. Имали смо у дворишту неколико старих бурића за ракију и вино, једну пеглу на жар и одатле је све кренуло. Ишли смо по селима Поцерине и Рађевине и наилазили на много старих употребних предмета које су користили наши очеви, баке, прабаке – прича Миле.

Било је тога заиста доста, разне ствари су проналазили код домаћина бачено или затрпано у чардацима, магазама и подрумима.

Пракљача, справа којом се некад прао веш, из 1876. године је, колико Данојлићи знају,
најстарија на Балкану

Фото: "Глас Подриња"

- Нисмо желели ништа да преправљамо. Све је аутентично, без преправке и улепшавања. Мислим да је управо због тога и занимљиво, као да сваки предмет прича где је стајао, ко га је употребљавао и њиме се служио. Kолевка је на пример стара више од век и по, у њој су вероватно одгајане генерације само из једне куће. Највише имамо млинова за кафу, чак 40 или 50, старих пегли, амова и јармова. У вајату су кревети са правом сламарицом – објашњава Миле.

Гледајући поједине предмете чије су, они старији, и називе заборавили, а млађе генерације вероватно нису ни виделе ни чуле за њих, као да се необјашњиво, враћате у прошло време. Није тешко замислити укућане како стоје около колевке и радују се принови или баку како поред фуруне преде вуну или тка ћилим. Као да се и мирис свежих лепиња, умешених у дрвеним наћвама, осети у ваздуху.

Међу предметима је, осим неколико гвоздених раоника, и један дрвени пронађен у дворишту
једног домаћина из Поцерине.

Фото: "Глас Подриња"

-„Старинске“ ствари смо углавном откупљивали али се деси и да понешто добијемо на поклон. Десило нам се да нам кад питамо за цену кажу „носите ионако не знам шта ћу са тим“, не знајући да су то заправо све сами драгуљи. Већина оних који су остали на својим имањима, у кући или окућници има неки предмет сачуван од давнина, често и не знајући чему служи и колико вреди. Ћилими су на пример, ручно ткани на великом разбоју, од праве вуне, бојене и упредене и били су обавезан део девојачке спреме – наводи Kсенија.

Раније су предмете откупљивали власници етно имања и салаша и понеки колекционар док Данојлићи нису одлучили да све сакупљено задрже и опреме своје домаћинство, амбаре и магазе. Данојлићи кажу да им је најважније да ће ствари „од давнина“ у новом амбијенту бити сачуване од зуба времена и отргнута од заборава.

Фото: "Глас Подриња"

Као да сваки предмет прича где је стајао, ко га је употребљавао и њиме се служио

Фото: "Глас Подриња"

-Регистровали смо етно домаћинство на 15 ари плаца и сада следи категоризација како бисмо могли да понудимо и преноћиште. Овде је мир, тишина, чист ваздух, а они који су долазили пуно времена проводе баш у разгледању ове наше колекције етно ствари. Немогуће је избројати све, али мислим да има до хиљаду примерака које чега. И сваки има неку своју причу. Долазе младенци да се фотографишу, навраћају људи – прича Миле.

Данојлићи обрађују 1,3 хектара јагоде али и сличну површину под засадом лаванде и смиља. Због мирисног поља поред свог етно домаћинства, назвали су га Поцерска Прованса. Ови вредни Метковчани, кажу да су врата њиховог „парчета раја“ отворена за све који желе да уживају у оваквом амбијенту. „Биће послужени природним соком од лаванде“ – додаје Ксенија.