Миланкина борба за бољи живот троје деце

Иако подстанари Станисављевићи су били срећна породица. Након Николине и Катарине ненадано је стигао и Ненад и заокружио срећу. Миланка и Зоран су радили и сањали да ће једног дана изградити своју кућу у Владимирцима.

-Обоје смо радили у приватним фирмама, имали две плате. Деца су била мања, били су мањи трошкови и за њих. Планирали смо да купимо плац, да озидамо кућу, почиње Миланка своју причу, док јој речи застају у грлу.

Деца другове имају, али се не посећују
-Деца су дивна. Знају какве су ми могућности и само толико и траже, ништа преко тога. Другове имају у школи, али им не долазе у стан, нити они негде иду. Исто је и за рођендане. Ово нам је четврти смештај. Ту смо последњих годину дана. Ни намештај није наш, само гардероба и наше личне ствари, прича Миланка.

Док је Ненад још увек био беба Зорану је установљена најтежа дијагноза – агресивни карцином мозга. Само 18 месеци касније, у јануару 2022. заувек их је напустио.

Фото: Приватна архива

-Остали смо без игде ичега. Деци највише недостаје отац, а затим и то што немају своју кућу. Мој муж од свог оца ништа није наследио, а ни ми нисмо имали ништа да наследимо од њега, сем кредита чија је рата 12.000 динара. Отплаћујем га од своје плате и када платим кирију и рачуне практично нам не остане ништа. Имам дечији додатка на њих троје и једва за основне потребе, наводи Миланка.

Из Бијељине је у Владимирце дошла у фебруару 2012. године. Николина је стигла у децембру. Сада је шести разред. Катарина је пети, а Ненад је у вртићу, у октобру пуни пет година. Оца није запамтио. Нажалост, Николина је пре времена морала да одрасте. Док се Миланка бринула о болесном супругу, она је гајила малог брата.

Када јој се супруг разболео била је на боловању за треће дете, међутим када је боловање истекло, посао је морала да напусти како би бринула о Зорану. Након његове смрти остала је сама са троје деце, као подстанар, без посла

-Зоран је почео да муца и да му отказује десна страна. Доктор је прво мислио да је неуролошки проблем, односно шлог и тако га је лечио неких седам дана. Отишли смо на контролу и он је кренуо да запали цигарету, али окренуо ју је наопако. Доктор је у том тренутку рекао да мора хитно да сними главу, јер сигурно има нешто на мозгу. На снимању у Београду су му установили најгору врсту злоћудног тумора. То је био 6. август 2020, већ 8. је остао у болници, а 12. је оперисан. Након тога је пребачен у болницу у Шабац. Када је изашао из болнице ништа није знао. Опорављао се код куће неколико месеци, а онда је отишао у Сланкамен на лечење, где је провео месец и по. По повратку је могао да се покреће, али ништа самостално да ради, био је у инвалидским колицима. Неких седам, осам месеци није имао никакве болове, све је добро функционисало. Веровали смо да се излечио. Ишао је у међувремену и на зрачења. Међутим, тумор је поново почео да расте на истом месту. Зоран се у болницу вратио у децембру. Био је свега свестан. Надали смо се да ће бити добро, да ће поживети бар још неко време . Другу операцију није издржао, преминуо је 30. јануара, присећа се Миланка.

Када јој се супруг разболео била је на боловању за треће дете, међутим када је боловање истекло, посао је морала да напусти како би бринула о Зорану. Након његове смрти остала је сама са троје деце, као подстанар, без посла.

-Највише ми је помогао председник Општине Горан Зарић. Прво ми је нашао посао у Средњој школи где радим као чистачица. Колектив и директорка су дивни, увек ми изађу у сусрет када ми нешто треба, имају огромно разумевање за моју ситуацију. Добили смо у марту на конкурсу од Општине плац, 500.000 динара и прикључак за воду. Плац се налази поред основне школе. Међутим, нема шансе да са толико новца сами направимо кућу. Због тога нам је потребна помоћ, каже Миланка и нада се да ће њен апел доћи до оних који могу и желе да им помогну како би њена деца имала лепше одрастање и бољи живот.
Невољно, Миланка признаје да деци недостаје и гардероба и школски прибор. Уџбенике су ове године добили од Општине. Девочице су крупне, носе С и М величину за одрасле, док Ненаду треба одећа број 5. Играчке и не помињу, али сва деца их воле. Уколико имате нешто од овога вишка и вољни сте да поделите можете им послати на адресу:

Миланка Станисављевић, Светог Саве 53, 15225 Владимирци.
Број рачуна у Поштанској штедионици је: 200 128696318 71 (на име Миланка Станисављевић)