Прераде 20 до 25 тона воћа на годишњем нивоу. Две и по тоне брендиране ракије путем препоруке нађе пут до потрошача. Четири генерације Јуришића из Црне Баре, прерадом воћа баве се уз сочарство и ратарство. Најстарији чланови су у пензији, најмлађи деца, док средње две генерације поред редовних активности у домаћинству стижу и на своје званичне послове
Мачвани су вредни људи. То потврђује и пример породице Јуришић из Црне Баре. Породично домаћинство чувају четири генерације, вредно користећи оно што су им оставили преци и природа дала. Баве се традиционалним гранама пољопривреде, сточарством и ратарством, али су се недавно озбиљно посветили преради воћа и туризму. Поред ових „кућних“ активности, које сматрају подразумеваним, средње генерације Јуришића имају и своје званичне послове. Најстарији чланови су у пензији, а деца имају још увек неку своју, дечју причу.
Златна кап Јуришића Ракију су дуги низ година производили само за сопствене потребе. Да наздраве и прославе, некад и да отугују, јер живота без невоља нема. Поклањали су оно што претекне познаницима и пријатељима. Међутим, упоредо са отварањем апартмана „Обала“ на Дрини, појавила се потреба за већим количинама. Гости који су пробали Јуришића ракију за чин добродошлице све чешће су показивали интересовање да исти производ купе и понесу са собом. Тако је настала „Златна кап“. Ракија од шљиве, дуње, кајсије или виљамовке која је врло брзо стекла интересовање, поштовање и пласман и ван граница Мачве.
-Ракија је прерастала у озбиљнију производњу упоредо са ширењем наших делатности на туризам. Гости су се интересовали за ракију, а нама је требало нешто што ће наше име учинити широко доступним.
Годишње прерадимо око 25 тона воћа. Шљива је углавном наша, док дуњу, виљамовку и кајсију купујемо од проверених произвођача. Годишње произведемо око 2,5 тона „Златне капи“. То захтева бар месец дана интензивног рада. Продајемо на различитим сајмовима и манифестацијама. Купци нам често наврате и кући- објашњава за „Глас Подриња“ Бранислав Јуришић, представник средње генерације Јуришића из Црне Баре.
Обала на обали Док су му родитељи били у „пуној снази“, Бранислав је са супругом Светланом почео да гради викендицу на обали реке Дрине. Имало се времена тад и за рад и за одмор. Међутим, како су године пролазиле, већи део обавеза у домаћинству прешао на њих, дружења на Дрини су постајала све ређа. Сводило се све на чишћење и уређење, да би објекат у атару Васин шиб већи део године био празан. -Уз помоћ Туристичке организације општине Богатић тај простор и објекат на њему смо претворили у апартман за издавање. Приликом самог рађања идеје, нисмо много веровали у ту причу, али десило се то што се десило. Наиме, након првог објављивања огласа, нама сезона траје 365 дана у години. Долазе нам сви, од пецароша до омладине- прича Бранислав.
Фото: "Глас Подриња"
Довољно да се пристојно живи Поред производње ракије и апартмана на обали Дрине, Јуришићи обрађују 22 хектара земље. У свом домаћинству, како Бранислав наводи имају све од стоке: и свиње и овце и бикове. Планирају у некој будућности да отворе своју дестилерију, али нигде не журе. Задовољни су оним што имају.
-Бавимо се свиме чиме на селу можемо да се бавимо. Кад се све сабере, рад у фирми, ракија, апартмани, земља, стока имамо за мало пристојнији живот. Ништа богаћење и бахаћење, већ пристојно- објашњава Бранислав, а његова супруга Светлана додаје:
-У животу се смењују срећа и туга, то је природно. Рано смо се венчали. Ја сам имала 20, а супруг 21 годину. Више од три деценије смо у браку. У том периоду се свашта издешавало. Много се радило, али смо се сачували и све што смо желели остварили. Имамо здраву породицу, син нам се на време оженио и добио своје дете и његова породица живи са нама.Ћерка је на факултету, студира Медицину. Много се ради, напорно је, треба издржати, али вреди.
Фото: "Глас Подриња"
