
Фото: Приватна архива
Сећање колега на Мирослава Петровића – Микицу Пупка
Успомене јаче од свега
Музички иноватор, љубитељ и колекционар гитара. Многе је увео и провео кроз музику развијајући и код њих страст. Чист звук и уметност комбиновања
Мирослав Петровић, Микица Пупак напустио је недавно животну сцену, а сећања познаника, пријатеља и колега сведоче да је оставио дубок траг у музици града. Уз таленат и посвећеност, истичу они, имао је колекционарску страст и специфичан однос према стваралаштву.
-Музику је делио само на квалитетну и неквалитетну. У свакој је налазио квалитетну музику и ону лошу. Волео је забавну музику, али је уживао рецимо слушајући Шабана Бајрамовића - сећа се Дејан Краставчевић (Крале), сусед и пријатељ Микице Пупка
Гитара је била његов инструмент, али и много више од тога. Свако је имао неки хоби, призор за његово срце и око биле су савремене гитаре.
-Од шестедесетих до касних осамдесетих не верујем да постоји бренд, а да Микица није имао гитару или појачало. Била је то његова пасија. Имао је чувене полуакустичне гитаре које свира ББ кинг, био је један од свега неколико људи у Југославији који су их имали. Није био без седам, осам гитара у кући. Одушевљавао се када стигне и с нама је делио ту радост. Говорио је: „Сине стигао комад, дођи да видиш“ – додаје Крале.
Влада Маричић Мирослава, као и већина памти по квалитетима личности уз велико поштовање према умешности коју је показивао у музици. Свирали су заједно у бенду „Заокрет“, саставу који је комбиновао различите врсте музике. Карактерисан је као џез рок бенд, иако је имао блокове различитих праваца.
-Микица је старији од мене и његово знање ме је унапредило. Код њега сам упознао музику Ђино Ванелија, слушали смо Чик Корију, а гитару је свирао чисто, није „брљао“, што је важно када се комбинују клавијатуре и гитара. Узори су му били џез гитаристи. Имао је велико знање, истанчан слух и непогрешиво је препознавао када је неко истински мајстор, а када недостатке замаскира нешто друго – сећа се Маричић.
„Заокрет“ није дуго трајао, али је забележио наступе у белој сали хотела „Слобода“, у Бару 1983, а посебно се истиче коцерт у данашњој Господар Јевремовој у лето 1982. године. Бас је свирао Стева Поповић, Микица Петровић гитару, електрични клавир Влада Маричић, бубњеве Миша Теодоровић, Данило Цигановић саксофон, док је певао Зоран Јовановић.
-Вежбали смо у Дому омладине. Како се ближио Дан младости штафета је пролазила кроз Југославију. Једна од станица био је и Шабац и ноћила је у Дому омладине и обавеза је била да је омладинци чувају током ноћи. Ми смо добили понуду да је чувамо, а за узврат ћемо добити озвучење и бину за концерт у главној улици. Одмах смо пристали и на том концерту смо звучали одлично. Велику улогу у успеху имао је Микица.
Уз бенд Ана Б, КУД Зорка, Епитах, Локомотиву и Заборављене вероватно најважније место у музичкој биографији Микице Петровића заузимају године и наступи у групи „Цвака Цвак“.„Цвака Цвак“ је познат ван граница града, један је од симбола музике Шапца, активан неколико деценија, а Петровић је једно десетлеће био део поставе у којој су још били: Стева Поповић, Игор Сувајџић, Миодраг Гашић, Анђа Савић.
-Био је поуздан друг, вредан, одговоран, духовит, тачан човек. Свирали смо у хотелима Слобода, Сирмијум, Цер, наступали и у Руми. Имао је богат и мелодичан тон, испред свих што се тиче опреме, одличан у ритму, одличан соло извођач, гитара је звучала напредно када је он свира. Умео је да понесе и оркестар и публику која га слуша. Били смо први који су успели да свирајући народна весеља и изворну народну музику, уградимо елементе од Анете Френклин, Бијелог дугмета, од познатих америчких извођача, Шаде... – представља нам бубњар Миша Вешић (Вешке) сећање на пријатеља и сарадника.
Утицао је и на промене инструмената код неких музичара, касније познатих баш као извођачи на инструменту након сугестије Мирослава Петровића.
-Био сам соло гитариста у оркестру КУД Зорка и Микица ми је предложио да свирам бас. Прешао сам и од онда свирам бас до данас и познат сам као басиста. Мало људи зна да је Микица, фантастичан гитариста, био и одличан певач, специфичан глас, волео је Луиса – додаје Стева Поповић.
На крају увек остају година рођења, година смрти и између црта која је у ствари живот. Тачка иза године у којој је уследио физички крај, кроз дела постаје једна од три, док је сећања...
-Музику је делио само на квалитетну и неквалитетну. У свакој је налазио квалитетну музику и ону лошу. Волео је забавну музику, али је уживао рецимо слушајући Шабана Бајрамовића - сећа се Дејан Краставчевић (Крале), сусед и пријатељ Микице Пупка
Гитара је била његов инструмент, али и много више од тога. Свако је имао неки хоби, призор за његово срце и око биле су савремене гитаре.
-Од шестедесетих до касних осамдесетих не верујем да постоји бренд, а да Микица није имао гитару или појачало. Била је то његова пасија. Имао је чувене полуакустичне гитаре које свира ББ кинг, био је један од свега неколико људи у Југославији који су их имали. Није био без седам, осам гитара у кући. Одушевљавао се када стигне и с нама је делио ту радост. Говорио је: „Сине стигао комад, дођи да видиш“ – додаје Крале.
Влада Маричић Мирослава, као и већина памти по квалитетима личности уз велико поштовање према умешности коју је показивао у музици. Свирали су заједно у бенду „Заокрет“, саставу који је комбиновао различите врсте музике. Карактерисан је као џез рок бенд, иако је имао блокове различитих праваца.
-Микица је старији од мене и његово знање ме је унапредило. Код њега сам упознао музику Ђино Ванелија, слушали смо Чик Корију, а гитару је свирао чисто, није „брљао“, што је важно када се комбинују клавијатуре и гитара. Узори су му били џез гитаристи. Имао је велико знање, истанчан слух и непогрешиво је препознавао када је неко истински мајстор, а када недостатке замаскира нешто друго – сећа се Маричић.
„Заокрет“ није дуго трајао, али је забележио наступе у белој сали хотела „Слобода“, у Бару 1983, а посебно се истиче коцерт у данашњој Господар Јевремовој у лето 1982. године. Бас је свирао Стева Поповић, Микица Петровић гитару, електрични клавир Влада Маричић, бубњеве Миша Теодоровић, Данило Цигановић саксофон, док је певао Зоран Јовановић.
-Вежбали смо у Дому омладине. Како се ближио Дан младости штафета је пролазила кроз Југославију. Једна од станица био је и Шабац и ноћила је у Дому омладине и обавеза је била да је омладинци чувају током ноћи. Ми смо добили понуду да је чувамо, а за узврат ћемо добити озвучење и бину за концерт у главној улици. Одмах смо пристали и на том концерту смо звучали одлично. Велику улогу у успеху имао је Микица.
Уз бенд Ана Б, КУД Зорка, Епитах, Локомотиву и Заборављене вероватно најважније место у музичкој биографији Микице Петровића заузимају године и наступи у групи „Цвака Цвак“.„Цвака Цвак“ је познат ван граница града, један је од симбола музике Шапца, активан неколико деценија, а Петровић је једно десетлеће био део поставе у којој су још били: Стева Поповић, Игор Сувајџић, Миодраг Гашић, Анђа Савић.
-Био је поуздан друг, вредан, одговоран, духовит, тачан човек. Свирали смо у хотелима Слобода, Сирмијум, Цер, наступали и у Руми. Имао је богат и мелодичан тон, испред свих што се тиче опреме, одличан у ритму, одличан соло извођач, гитара је звучала напредно када је он свира. Умео је да понесе и оркестар и публику која га слуша. Били смо први који су успели да свирајући народна весеља и изворну народну музику, уградимо елементе од Анете Френклин, Бијелог дугмета, од познатих америчких извођача, Шаде... – представља нам бубњар Миша Вешић (Вешке) сећање на пријатеља и сарадника.
Утицао је и на промене инструмената код неких музичара, касније познатих баш као извођачи на инструменту након сугестије Мирослава Петровића.
-Био сам соло гитариста у оркестру КУД Зорка и Микица ми је предложио да свирам бас. Прешао сам и од онда свирам бас до данас и познат сам као басиста. Мало људи зна да је Микица, фантастичан гитариста, био и одличан певач, специфичан глас, волео је Луиса – додаје Стева Поповић.
На крају увек остају година рођења, година смрти и између црта која је у ствари живот. Тачка иза године у којој је уследио физички крај, кроз дела постаје једна од три, док је сећања...
Д. Б.
Најновији број
28. август 2025.