Љубав коју чувају генерације

Љубав Драгана Ружића према коњима датира од малих ногу, када је са родитељима ишао на коњичке трке. Та љубав преносила се с генерације на генерацију, са очева на потомство. То није само породично, већ и обележје тог краја. У традицији Мачве је осећање везаности за ове племените животиње, само је оно мењало своје облике и начин манифестовања.

Узвраћена љубав
-Причали су ми деда и отац како је то изгледало кад су они били млади. Трчало се по мачванским улицама, организоване су трке на свадбама, ишло се и по снегу и по киши, по блатњавим путевима, али је то била традиција. Тата је говорио да су они традиционално на Божић сви излазили са коњима и организовали по селима трке. То је био обичај који се неговао. Ми смо Божићним тркама покушали да сачувамо тај обичај који је и дан данас остао и познато је да смо у Богатићу колико год смо могли одржавали трке галопера у сулкама. То је једини хиподром у целом свету где галопер трчи у сулкама, што је карактеристично за мачвански крај- објашњава председник Коњичког клуба „Мачванин“ Ружић, трећа генерација која проноси љубав према племенитим створењима.

Фото: Приватна архива

-Моја деца су већ четврта генерација која то осећа и постижемо заиста завидне резултате на свим хиподромима. Имамо у власништву три коња, један трчи активно и успеси не изостају. Прво смо купили коње првенствено из љубави, да их држимо из хобија. Ћерка и син су то прихватили, негују их, посвећени су им, разумеју њихов специфичан начин комуникације. Волимо животиње и нама је најбитније да коњ и јахач лепо прођу кроз трку и све се лепо заврши, а самим тим, и кад пружамо толику љубав коњима, они нам је враћају кроз резултате и ми се радујемо заједно са њима- истиче Ружић.

Ген за тркачко надметање и витештво се пробудио, а остало је историја која се још пише.

Фото: Приватна архива

Остаје записано
-Покушали смо прво да учествујемо у традиционалним Божићним тркама које се одржавају у Богатићу, пустили смо први пут коња који је победио и вероватно је то био један мотив да наставимо са такмичењем. Касније смо увезли коње из Ирске и са том кобилом постигли најбољи резултат у главном српском дербију који је постигло грло из Мачве, били смо други. То остаје уписано у књигама- истиче.
Прве галопске трке у Мачви, прича, одржане су у периоду између Првог и Другог светског рата на импровизованом тркалишту. Памти да су 1951. године одгајивачи и љубитељи коњичког спорта основали први коњички клуб.

-Исте године је тај коњички клуб пресељен на локацију где се данас налази хиподром. Главна и радна стаза имају заливни систем, све је дигитализовано, ту је подземни заливни систем за наводњавање вештачком кишом. Хиподром је добио сва обележја да могу безбедно да се одржавају трке и да тренирају коњи. Годишње, 35 до 55 грла смештена су у шталама и у тренингу на нашем хиподорму у том периоду се одржи пет тркачких дана и плус ревијална Божићна трка. Трка дана, главна трка сезоне је Пехар општине Богатић- прича Ружић.

Подсећа да се ту традиционално трчи од 1984. године, те да трке у просеку прати 2.000 гледалаца, а Божићне знају да окупе и до 5.000 гледалаца.

Фото: Приватна архива

Сарадња са Бијељином
-Мислим да у општини Богатић ниједан спортски догађај не може да окупи толики број публике као што могу коњичке трке. Самим тим, веза Мачвана и коња је на завидном нивоу. Наши људи из Богатића иду по свим хиподромима у Србији, протеклих година клуб је високо рангиран и награђиван од Коњичког савеза, чак смо добили и Златну потковицу емисије „Коњи поново јуре“. У сарадњи са Општином Богатић интензивно радимо на модернизацији нашег хиподрома и популаризацији коњичког спорта у Мачви.
Протеклог викенда одржан је пети тркачки дан, чиме је и завршена сезона на хиподрому у Мачви.

-Врло значајна сарадња са Градом Бијељина, у оквиру које је одржана њихова трка Коњички пук принц Ђорђе. Градоначелник Бијељине и његови помоћници су нам дошли у госте и доделили пехар. Упркос лошем времену, дошли су да увеличају манифестацију и желе сарадњу са нама, пошто имају у плану изградњу хиподрома у Бијељини, тако да ћемо се повезати са Републиком Српском и успети да остваримо сарадњу у обостраном интересу свих љубитеља и власника коња- наглашава он.

У породици Ружић, љубав према животињама које су по свему посебне нешто је што оплемењује и рађа позитивну енергију из дана у дан.

Фото: Приватна архива

Подршка за нове победе
-За нас као породицу коњ је племенита животиња, осећа љубав и ту љубав враћа кроз доброту и племенитост коју из себе зрачи. Време проведено са коњима и у додиру са њима човека опушта, чини му задовољство и доноси живот у хармонији и миру- сматра дугогодишњи преседник „Мачванина“.
Није лако организовати трке и то са собом носи бројне изазове. Безбедност је на првом месту, а средства су потребна да би све протекло у најбољем реду.

-Велику подршку имамо од локалне самоуправе и Јавног комуналног предузећа „Богатић“. Радимо волонтерски, из љубави и увек тежимо да сваког лепо дочекамо и испратимо, што је врло захтеван и одговоран посао. Стога нам и ово признање Општине много значи и изузетно смо им захвални на подршци коју нам пружају и захваљујући којој можемо сваког да дочекамо и будемо пример како бити добар домаћин- подвлачи.

Фото: Приватна архива

У плану су улагања у инфраструктуру, сређивање почасне трибине, као и жеља да иду корак даље и отворе школу јахања, али и часове јахања у терапеутске сврхе. Амбиције су велике и корак по корак, верују да ће успети да их реализују.

-Чим виде да се домаћински опходимо и владамо, онда нам се и јављају људи који то препознају. Недавно нам се јавио човек који жели да буде догодине спонзор једне трке зато што се одушевио организацијом трка. На та начин придобијамо и друге људе и спонзоре. Без новца не можете ништа. Од како сам председник Коњичког клуба редовно исплаћујемо награде добитницима, врло брзо по завршетку трка. Мислим да је то заслуга локалне самоуправе која има слуха за наше потребе- закључује Ружић.