А на вашару, Ко на вашару

Осам дана на простору Михајловца опредељеног за малогоспојинску светковину, пазаривало се, продавало, цењкало..возало у забавном парку. Бука са вашаришта ширила се и до оближњих мачванских села, а са друге стране, до пола Поцерине. Током више од века трајања, вашар је постао препознатљив бренд града на Сави, феномен ван свих категорија.

Фото: Глас Подриња

Фото: Глас Подриња

Фото: Глас Подриња

Деценијама је ствар престижа и потврда квалитета певачима био ангажман под неком од бројних шатри. Kафеџије су се утркивале који ће „довести“ звучније име естраде, а гости у реду чекали на слободан сто не питајући за цену пића која је подразумевала и доплату за „музички динар“. Није се много тога променило ни данас.

Фото: Глас Подриња

Фото: Глас Подриња

Фото: Глас Подриња

-Нема ко није певао на шабачком вашару а да нешто вреди. Ма није се могло наћи слободног стола, чекали смо сатима да бар провиримо под шатру. Kасније је мало модернизовано, па су дошле играчице, па све око тебе, па како човек да не потегне за новчаник?! Мој рођак је једне године кренуо да купи десет метара дрва за зиму па свратио на ‘ладно пиво под шатру, замешала девојка поред стола, па дошле још две, све око њега, он кубик по кубик, закитио стомаке парама за огрев. Жива истина, хтела жена да га убије, а он је лагао да су му украли новчаник. Свега је било, ко’ на вашару – прича један од старијих кафеџија.

Фото: Глас Подриња

Фото: Глас Подриња

Фото: Глас Подриња

Лицидерско срце је традиција, и подразумева поруку за онога коме је намењено. Са шабачког вашара се не враћа без без куповине јефтиног веша, чарапа, кухињских потрепштина, отирача за испред врата.

Зашто баш тих ствари, ни они са много година вашарског стажа не могу објаснити.
-То је традиција. Додала бих и пар варјача, кућне папуче и ако је повољно, топлију пиџаму. Све то је овде најповољније, и некако се подразумева – смеје се једна од посетилаца.

Фото: Глас Подриња

Чини се да је део који Шапчани популарно зову „сајам технике и половне робе“ и ове године био најпосећенији. Да буде свега и свачега „ко на вашару“ побринули су се продавци половњака где се може наћи разних комада и то по цени углавном „по договору“. Бутик свега и свачега под ведрим небом мамио је и оне са плићим и нешто дубљим џеповима. Ту се може пронаћи половна техничка роба, бунде, „само једном обувене ципеле“ како своју робу рекламирају продавци, покварени и нови бицикли, зарђале шерпе, завесе, теписи.. Цењкање се подразумева ал се не сме ићи испод цене да се не наљути продавац и не „увреди“ роба. Велики је број и оних који дођу на вашар само по пљескавицу која некако има посебан укус баш на овом месту, или килограм печења за који се ове године мора издвојити пар хиљада динара за јагњеће али и врућу прасетину, тек скинуту са ражња.

Фото: Глас Подриња

У наставку, забавни парк са справама за оне мало храбрије и жељне доказивања, део за најмлађе са рингишпилима, коњићима и аутима на сударање одакле се чује „види меее“, уз обавезно махање и фотографисање.

Старих вашарских атракција попут „зида смрта“ и „пола змија пола девојка“, чаробних травки које лече све од главобоље до стерилитета, више нема. Нови трендови стигли су и овде, али оно што се не мења је вашарски дух који као да лебди над Шапцом у време Мале Госпојине када од Саве ођекује и нема се куд проћи. По завршетку кад све утихне, сабирају се утисци, чисти простор, броје паре. А догодине, све испочетка.