Универзум саткан од емоција

Бонус сат у једином двадесетпеточасовном данu у години нестајао је у благој измаглици између суботе и недеље. Улице су спавале, мир је нарушавао само понеки пролазник у збегу ка смислу. Беџи и Фиш су се спремали за растанак, Фиш ће поново у свакодневицу, Беџи лебди у походе наредним фестивалима.

Фото: "Глас Подриња"

-Можеш ли да замислиш свет без наше музике? – питао је Фиш пријатеља.

-Сећаш се шта је рекао бубњар Присмојених у уводу за „Зашто певам блуз“? – изговорио је Беџи након кратког размишљања.

-Јер има неке туге у њему – одговорио је Фиш.

-Да, докле год у људима постоји туга, или било која емоција, наша музика ће се рађати и живети, дакле док је људи биће и ње. Друго нешто ме брине – изненадио је наставком Беџи – долази ли време када ће емоције сви сматрати слабошћу? плашим се да ће људи скривати емоције и све њихове облике, а блуз и џез су само мелодично обличје емоције.

Фото: "Глас Подриња"

-Мислиш да се то може десити?

-Не знам, али страхујем. Увек ће музика настајати у души, али ће у том времену у њој бити и затварана. На крају ће нестајати заједно с креатором.

Фото: "Глас Подриња"

Уследила је тишина. Ноћ је наједном деловала мрачније. Нестало је и пролазника, светиљке су за нијансу утулиле сјај. Неколико секунди касније, из једног пролаза изали су девојка и момак који су смехом исказивали колико уживају у заједничким тренуцима. Освојили су пажњу Беџија и Фиша.

-Шта можемо ми да учинимо пријатељу? – питао је домаћин госта.

Фото: "Глас Подриња"

-Да се као деца радујемо сваком фестивалу, сваком концерту, да осетимо сваку емоцију коју нота произведе. Да тражимо нове носиоце нашег светла, да се сви међусобно чувамо и ширимо радост до срца нових генерација, да их охрабримо да у музици пронађу део себе, то је најмање и највише што можемо.

-Не можеш бити више у праву Беџи – осетио се коначно и оптимизам у гласу – него, нисам те питао, како су ти се допали гости?

-Са знанима нема грешке, нису случајно то професори блуза и виртоуз на саксу, а Македонија је ... југ је увек имао своју драж и свој таленат – осмехнуо се гост док се спремао да крене – време лети стари мој, брзо прође, али и направи круг. Пут зове обојицу.

Фото: "Глас Подриња"

По договору, извадили су сакс и гитару из футрола. Кренули су у супротним правцима свирајући заједнички мелодију докле год један другог чују. Звукови инструмената су се лагано раздвајали.
Лебдеће различитим космосима 360 и неки дан, уз очекивање да ће се наћи за годину дана на истом месту.