Уколико приметите било какву промену у понашању детета, можете да се обратите дечијем психологу у Развојном саветовалишту Дома здравља
Важно је уочити и благовремено реаговати
Најгоре је чекати да се стање само поправи
Развојно саветовалиште шабачког Дома здравља „Др Драга Љочић“ је део Службе дечије здравствене заштите у којем ради мултидисциплинарни тим здравствених сарадника – дечији психијатар, психолог, два дефектолога, два логопеда и социјални радник.
- Основни задатак Саветовалиша је благовремено откривање деце са развојним потешкоћама, праћење њиховог раста и развоја, обезбеђивање стимулативних третмана и, у случају потребе, упућивање на виши ниво здравствене заштитте. Тимски рад са дететом обично почиње психодијагностиком, односно психолошком проценом која се односи на проблем због којег је родитељ довео дете код нас. У зависности од природе проблема ради се процена психомоторног развоја (када је реч о детету млађег тј. предшколског узраста), интелектуалних способности, особине личности детета, његова емоционална и социјална зрелост. У ове сврхе користе се одређене психодијагностичке методе, тј. скале психомоторног развоја, тестови и инвентари личности – објашњава Зорица Пантелић, дипломирани психолог у Дому здравља.
Фото: Canva
Пантелић истиче да је од пресудног значаја успостављање тзв. радног савеза, тј. односа са дететом који мора да буде позитивно емоционално обојен.
-Дете треба да се осећа пријатно и прихваћено баш такво какво јесте, да се не плаши критике или казне и то је главни предуслов за успешну сарадњу. Психолог треба да уђе у дететов свет, да се спусти на његов ниво да би са њим успоставио што бољи однос и да би га разумео. У ту сврху користе се игра и играчке да би се дете анимирало и опустило. После обављене психодијагностике, у зависности од резултата, родитељима се дају савети како да стимулишу одређене зоне развоја кроз свакодневне животне активности (рутине). Код већих проблема дете се укључује у тимски рад, тј. шаље код логопеда, дефектолога, дечијег психијатра. Осим развојне дијагностике, психолог се бави психологијом развојног доба, односно развојним психолошким проблемима деце од рођења до 18 година живота, тј. завршетка средње школе. Код психијатра долазе деца са одступањима у психомоторном развоју као што су успорен развој моторике, говора, интелектуалних и когнитивних способности; деца са говорним поремећајима (муцање, дислалије, неразвијен или слабо развијен говор...). Осим тога, упућују су деца са емоционалним проблемима, психосоматским, проблемима у понашању, учењу, хиперактивна деца, са поремећајем пажње – истиче дечији психолог.
Најгори избор је чекати да се стање само поправи и приписати га променама који су нормални за одређене развојне периоде.
Пре петнаестак година приликом систематских прегледа била је обавезна и посета дечијем психологу. -Министарство здравља је укинуло ту врсту психолошке процене и од тада се дете само упућује на преглед код логопеда и ради се процена његовог говорно језичког развоја. Не испитује се целокупан психомоторни развој и то је по мени веома штетно – каже дечији психолог.
Проблем неће нестати сам од себе -Кад је реч о најмлађима, деци предшколског узраста, све је већи број деце која имају кашњење у психомоторном развоју као што је развој говора. То је и најчешћи разлог за упућивање код нас од стране изабраних педијатара, и због тога што се то најлакше и примети. Очекује се да дете са две односно три године почиње да развија говор, да користи одређене основне речи, склапа реченице, а уколико то изостане, родитељи се забрину, обрате лекару који их упућује на психолошку процену. Наравно, родитељ може, с обзиром да је ово Саветовалиште и сам доћи, није неопходан упут. Велики број родитеља и долази самоиницијативно уколико примете неки проблем. То се може манифестовати кроз муцање, ноћно мокрење, тантруме, хистерију. Касније, када дете крене у школу, најчешће се јављају проблеми у адаптацији било да је то вршњачка или школска група, затим проблеми у антисоцијалном понашању, у учењу и савладавању школског градива. Таквим и сличним проблемима се баве школски психолози али се дешава да је родитеље срамота да им се обрате због страха да ће дете бити исмејано од стране вршњака, да ће се лоше осећати због тога и онда радије долази овде код нас да се у школи не би знало да су били код психолога. Ми смо још увек средина у којој постоје предрасуде када је реч о одласку код психолога или психијатра.
Код адолесцената најчешће се јављају емоционални проблеми и велики број младих тог узраста долази самоиницијативно. Ту се уочавају проблеми анксиозности или панични напади, депресивна реаговања. Јављају се и због вршњачког насиља како би превазишли те трауме – објашњава Зорица Пантелић.
Фото: Canva
Родитељи су наши сарадници Долазак са дететом код психолога не значи да нисте добар родитељ. Уколико рана интервенција изостане, проблем углавном добија сложенију димензију. Код првог доласка код дечијег психолога обави се разговор са родитељима, информативно дијагностички интервју са дететом.
-Ако је потребно, ради се психо дијагностика, ако је реч о малом детету, процена психомоторног развоја или процена интелектуалних способности, процена личности и на основу свих података који се прикупе о детету планира се даљи рад. Ако је потребно, упућује се код дефоктолога или логопеда и ако је реч о неком озбиљнијим психијатријским проблемима, код дечијег психијатра. Са родитељима се увек ради саветодавни рад, они су наши сарадници, чланови тима. Веома је тешко радити са дететом и помоћи му ако се родитељи не укључе - истиче психолог.
Фото: Canva
Фото: Canva
