Срећна Нова година

Док 2024. година тихо клизи и 2025. (не)спремно стиже налазимо се на раскрсници сећања и наде. Дани иза нас полако постају део прошлости, а будућност као светлуцава звезда чека прави тренутак да заблиста. Неки тренуци биће блистави, неки други пак неће обасјати све. Но, као и живот, тако је и календарска година сачињана од радости, туге, љубави, наде, сете, страхова и изазова. Сећамо се свих тренутак тишине који су нас подсетили на оно што је заиста важно, победа којима смо се радовали, пораза који су нас научили стрпљењу и отпорности, љубави које нас бодре и дају снагу, заједништва и поверења, наде и вере у себе и друге. Док сумирамо све проживљено у години која је на измаку желимо да наредна буде срећнија и успшенија.

Фото: Глас Подриња

Пожелите драгим људима срећу, здравље, љубав, наду, али и све оне велике и мале ствари дуго прижељкиване емоције, догађаје. Желите као да желите себи. Пошаљите честитку, можда и ону „заборављену“ папирну. Можда остане скривена у неком кутку и за неколико десетина година постане део музејске поставке. Неко ће прочитати два, три исписана реда стандардних жеља, а неко ће видети читав свет у само једној реченици.

-Нова година се као празник у Србији није прослављала све до друге половине 19. века, а уласком у 20. Век нове године почињу обавезно да се прослављају на нашим просторима. Нова година представља обнављање живота, а неки обичаји везани за тај дан вуку корене из далеке прошлости. Прослављање Нове године је настало од светковине рађања Сунца, и током историје, како су се мењали религијски системи, мењали су се и календари, па и дан кад се дочекује Нова година. У Србији су Нове године стизале на Божић, ређе на Српску или православну нову годину. Све до двадесетих година прошлог века, Срби нису посебно обележавали први јануар. У неким срединама се уместо веровања у Деда Мраза веровало у Светог Николу који дарове доноси деци. Јелка, тј. зелено дрво представља знак новог вегетационог периода које треба да наступи, и датира из предхришћанског периода када су 21. децембра (у зимској краткодневици) антички народи помагали богу Сунца да поново ојача. Код нас кићење јелке постаје уобичајено почетком 20. века, а долази из северних крајева данашње Војводине са културом немачког становништва, које је јелку као симбол Нове године преузело од Руса – каже Александра Јовановић.

Фото: Глас Подриња

Народни музеј у Шапцу чувар је колекције новогодишњих честитки. Најстарија 29. 12. 1911. године стигла је на адресу Милована Милетића. Детелина са четири листа, потковица, срце са поруком „Срећна Нова година“

- Реч честитка како је забележио Вук Стефановић Караџић у свом „Српском рјечнику”, долази од придева честит:,,Честит је онај који доноси радост, срећу, благостање”. Прва штампана честитка настала је у Лондону (Енглеска) 1843. године и на њој су приказана три нараштаја једне породице како у радости наздрављају примаоцу честитке. Неколико година касније започела је масовна штампа и слање новогодишњих честитки – каже Александра Јовановић, музејски саветник и етнолог-антрополог Народног музеја у Шапцу.

Фото: Глас Подриња

Појашњава да је мода слања честитки са Деда Мразом на стари континент пристигла са новог тридесетих година прошлог века. Пре тога ликовни прикази били су нешто дугачији. Најчешће зимски мотиви са обавезном поруком.

-Честитке су на аверсној страни имале шарену слику која је приказивала срећну и насмејану породицу како ужива за раскошном празничном трпезом. Текст на честиткама је био једноставан и јасан: „Срећни новогодишњи и божићи празници!” Новогодишње честитке се шаљу као поздрав драгим особама уз најбоље жеље за предстојеће празнике и наредну годину. Током времена, честитке су мењале свој изглед, али су мотиви на њима углавном увек исти у различитим варијацијама: снег, зимска идила, јелка, шишарке, патуљци, Деда Мраз (чији лик из Америке стиже у Европу 1930. године), санке, ирваси, звончићи, оџачар, потковица, детелина са четири листа- додаје Александра и наводи да је данас слање картонских штампаних новогодишњих честитки традиција која је готово изумрла.

Током децембра и јануара у холу Наодног музеја суграђани могу погледати новогодишњу поставку посвећену празницима. Изложене су старе честитке из Етнолошке збирке ове установе културе, као и права јелка са старим украсима. Најстарији украс датира из шездесетих година. Идеја је била да се суграђани подсете на радост празника и детињство.

Фото: Глас Подриња

-Поруке на мобилним телефонима и интернету путем мејлова и друштвених мрежа, штампане честитке шаљу у историју, максимално скраћујући пут најлепших жеља од пошиљаоца до примаоца. Електронска пошта је брза и бесплатна, али електронске поруке не можемо да сачувамо у албумима, качимо или стављамо под јелку. Најлепши осећај је добити новогодишњу честитку јер тиме показујете да сте се потрудили око некога, уместо да само кликнете мишем на компјутеру. За ову Нову годину будите креативни, покажите да вам је стало, нађите начина и времена да драгим људима пошаљете новогодишњу честитку.

Нека 2025. буде година храбрости и стварања. Сањајте смело. Волите себе и друге. Срећна Нова година!