Акција превенције и контроле кардиоваскуларних болести
Кампања Министарства здравља организована је у сарадњи са здравственим установама и локалном самоуправом. Циљ превентивних прегледа је едукација становништва и спречавање настајања хроничних незаразних болести. Кардиоваскуларне болести су један од водећих узрока смртности у свету и код нас. Од последица ових болести, у Србији годишње умре око 50 хиљада људи. Најчешће од инфаркта и шлога.
Радно активно становништво је у фокусу, то значи формално до 65 године старости. Нису ни млађе особе поштеђене. Први случајеви се јављају у узрасној групи од 24 до 29 године где је било случајева, па и са територије Мачваснког округа да су имали акутни инфаркт миокарда
-Током целе прошле године смо имали периодично акције превентивних прегледа – од кардиолошких до ултразвучних прегледа абдомена са акцентом на анеуризме абдоминалне аорте. Организоване су акције скрининга на штитну жлезду, превентабилне карциноме. Караван здравља је нешто другачији, тежиште је на васкуларним болестима јер су оне водећи узрок обољевања и смртности у свету и код нас. Како је кренула антибиотска терапија, инфективне болести су се померале са тог првог места кад су хроничне незаразне болести дошле на врх – истиче др Миливоје Ђурић, помоћник директора Опште болнице за интернистички сектор.
др Миливоје Ђурић, Фото: "Глас Подриња"
Оно што је добро кад је ова група обољења у питању је то што се оне могу превенирати. У идеалним условима, 90 одсто болести може се спречити променом у понашању, или лечењем других болести које могу довести до кардиоваскуларног обољења.
Популациони приступ превенцији -Кад се прави паралела, у 2023. години, у Србији је више од 48 хиљада људи умрло од васкуларних болести и то је око 50 одсто од укупног броја умрлих у тој години. Од инфективних болести је умрло 880 особа. На хиљаду становника, 19 људи који остану у болници, легли су у болничку постељу због неког од васкуларних обољења. Велика је заиста популација која од њих болује, а са друге стране, то су болести које се дају спречити. Радно активно становништво је у фокусу, то значи формално до 65 године старости. Нису ни млађе особе поштеђене. Први случајеви се јављају у узрасној групи од 24 до 29 године где је било случајева, па и са територије Мачваснког округа да су имали акутни инфаркт миокарда. То је и најчешћи облик болести због којег умре више од половине оболелих. Више ни младост није протективни фактор а разлози за то су стил живота и начин исхране. При прегледу, најпре се утврђује да ли имају неку од болести који су ризични – хипертензија, дијабетес, повишен ниво масноће у крви.
- У Општој болници прегледи су организовани у амбулантама Интернистичког блока. Подразумевају мерење крвног притиска, ЕКГ и израчунавање индекса телесне масе. У Служби биохемијске лабораторије врше се анализе - одређивање нивоа шећера у крви, крвна слика, липидни статус. У складу са налазима, упућујемо пацијенте на даљу дијагностику по потреби – објашњава др Ђорђе Будимировић, специјализант интерне медицине.
др Ђорђе Будимировић, Фото: "Глас Подриња"
Циљ оваквих прегледа и јесте да се идентификују фактори ризика који су најчешћи узрок ових болести. Они се могу кориговати мењањем навика у исхрани, понашању и одговарајућом терапијом
Затим, да ли је пацијент изложен ризичном понашању - стресу, физичкој неактивности, пушењу, неправилној исхрани. Подаци се уносе у апликацију путем које се добија скор ризика за васкуларну болест и у зависности који фактори доминирају јер их је увек више заједно, предлаже се даља интервенција. Она може бити нефармаколошка, саветодавна или фармаколошка. Дијагностичка палета је широка и у зависности од потребе се предлаже. Саветима за променом стила живота и навика, највише се придржавају они који су већ имали искуства са неким од васкуларних обољења или се већ лече. Циљ је у суштини да они који се још нису сусрели са неким од обољења, то и не доживе, управо променом ризичног понашања. Ипак, мали је проценат таквих, нарочито млађих који послушају савет – објашњава др Ђурић.
др Соња Ђерић, Фото: "Глас Подриња"
У Дому здравља превентивни прегледи се обављају у 3. здравственој амбуланти. - У оквиру физикалног прегледа мери се крвни притисак, ради ЕКГ, одређивање боди-мас индекса и лабораторијске анализе. Одступање од параметара је први показатељ и аларм да се можда ради о неком од кардиоваскуларних обољења. Циљ оваквих прегледа и јесте да се идентификују фактори ризика који су најчешћи узрок ових болести. Они се могу кориговати мењањем навика у исхрани, понашању и одговарајућом терапијом. Уочено је и у нашој пракси да све већи број младих обољева од кардиоваскуларних обољења. Због посла често немају времена да провере своје здравље, па је ово и прилика да то учине – наводи др Соња Ђерић, помоћник директора за медицинске послове Дома здравља.
др Миливоје Ђурић, Фото: "Глас Подриња"
др Ђорђе Будимировић, Фото: "Глас Подриња"
др Соња Ђерић, Фото: "Глас Подриња"
