Дан по дан пређосмо половину и ове године која као да је тек јуче слављена и чекана у поноћ. Можда и са годинама, свака наредна све брже добаци до половине, па се онда исто тако брзо скотрља до новог дочека и надања у бољу, ону која долази.
Kад помислимо да је пола године прошло, сетимо се као и на искрају сваке – шта све нисмо урадили а требали смо и шта све јесмо а можда нисмо морали, рекосмо или прећутасмо. Али, да не мислимо на месеце који прођоше нити на ове који су још брзе пристигли, већ на оно шта нам је чинити у другој половини, ове исте године? Таман се има времена за све. Да се исправи (не)учињено, започне нешто ново. Сунчан је дан, идеалан да се прошета, оде у вожњу бициклом. Прочита нека књига, попију топла кафа и хладна лимунада. Узгред, да се испланира остатак године.
Ако сте се пробудили уморни, безвољни и без енергије, не брините, то су само варијације у температури. Ако вам се не устаје из кревета, глава вам се чини тешка као бетонски блок, и то је „због времена“. Уколико вас сваки коментар макар и благонаклон био, пријатан и крајње умесан изнервира, промена времена је дефинитивна. Нисам још чула да неко једва чека да прође ово доба године исто као што не сретох оног ко се није пожалио на промену расположења, непознату тежину корака, недостатак енергије. Чудно је то са летом, док се мало не навикнемо. А онда, ето и августа.
Фото: Приватна архива
Неки ће се ових дана спремати на дуго очекивани одмор. Неки се можда и са њега враћати препуни утисака и акумулиране енергије за нове смене годишњих доба, догађаја, планирања још по неког путовања, наставка школовања или промене радног места. Промену понеке навике. Да ли сте од оних који своје летовање планирате чим се заврши оно претходно или пакујете кофере у последњи час?
Сунчане плаже, планински ваздух, дуже или краће путовање? Да ли се враћате на иста места или волите да истражујете, откривате и посећујете нова? Не постоји лош избор, свако путовање и упознавање нових светова, култура, обичаја, људи, је немерљиво богатство. Подстичемо вас да годишњи одмор искористите за промену средине, одлазак било где, макар и у посету рођаку у другом граду. Све се рачуна, не само „all inclusive“ аранжмани на далеким дестинацијама. Немојте дане одмора користити за кречење, велико спремање, поправку крова или ограде. Одвојите макар и неколико дана за себе. Лакше ће проћи радна година и време до следећег лета. И биће довољан обичан нерадан викенд или два да поспремите, окречите, поправите.
Чекамо нови дан, сунце и ведро небо. Чекамо одлазак на одмор, да почне нова школска година, да нас позове пријатељ, чекамо рођендан, годишњицу. Да деца порасту, оду, започну свој живот. А онда чекамо да дођу. Чекамо снижење цена и повећање плата, месечне рачуне и годишње извештаје. Да заменимо ауто, променимо завесе, да оздравимо и наздравимо. Често чујемо ових дана од оних који су се са летовања и годишњих одмора вратили на посао реченицу „као да нисам ни ишао“ или „као да је прошло више месеци како смо стигли са одмора а тек је пар дана“. Да ли смо превише уморни, истрошени..па нам недостаје још који дан ленствовања на некој плажи или фотељи код куће или смо повратком у свакодневицу постали свесни да до следећег одмора и новог лета морамо чекати читаву годину дана? И тако у круг..