Свако има право да бира звук или тишину

Предавање организовано у понедељак на Светски дан слуха у Културном центру Шабац указало је на значај слуха у свакодневном животу као и на негативан утицај буке, посебно код младих особа. Предавачи на ову тему били су проф. др Драган Данкуц са Клиничког центра Војводине, редовни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, који 37 година ради на Клиници за хирургију и оториноларингологију у Новом Саду, прим. др Зоран Катић, као и прим. др Предраг Тојић. Професор Данкуц је уградио први кохлеарни имплант у Србији, а међу пацијентима је било и троје Шапчана које је др Катић упућивао код њега на лечење.

Нове шансе за пацијенте
-Бавећи се отологијом и отохирургијом, од самих почетака до данас сам имао велики број пацијената који су имали проблем са слухом, али и са различитим акутним, посебно хроничним обољењима уха. У том смислу је технологија значајно напредовала. Од 26.новембра 2002. када смо први пут у Србији уградили вештачко унутрашње ухо, до данас, помажемо најмлађима, посебно деци, а сада и одраслима који имају најтеже облике оштећења слуха да буду у свету чујућих. Деца која су практично била глувонема данас више не постоје јер у Србији постоје четири центра која уграђују кохлеарне импланте- Београд, Нови Београд, Клинички центар Ниш и Нови Сад, тако да смо више од 700 пацијената за ове 22 године оперисали. Та деца иду у редовне школе, неки су завршили и факултете као што је мој пацијент Данило Крстајић који је први завршио медицину у Новом Саду и ми се тиме поносимо- подвукао је проф. др Данкуц.

Фото: "Глас Подриња"

Појаснио је да постоје генетске предиспозиције за губитак слуха, али и утицај спољне средине као што је бука у различитим производним процесима и вирусна оштећења или проблеми са циркулацијом унутрашњег уха. Слух се може изгубити и касније и зато се мора водити рачуна о квалитету живота.

Шапчани међу првима
Због ризика од старачке наглувости бар једном годишње се мора испитивати слух код оториноларинголога, да се процени потреба за евентуалном применом слушног апарата или у најтежим случајевима губитка слуха примена вештачког унутрашњег уха.

Како је рекао прим. др Катић, када је у Србији уграђен први кохлеарни имплант, у Хрватској је већ било уграђено таквих стотину.

Фото: "Глас Подриња"

-Данас је у Србији уграђено око 500, али то је огроман напредак. Заједница је схватила шта то значи за тај свет тишине у коме су ти људи боравили и били осуђени на њега до краја живота. Неразвијањем говора као основног алата за комуникацију ми смо изопштени из социјалног контакта. Кохлеарни имплант је значио огроман напредак за те људе. Наша суграђанка је међу првих троје којима је уграђен имплант. Завршила је средњу школу, уписала студије, удала се и има своју породицу. Имамо још неколико њих који студирају и завршили су факултете захваљујући могућности да прате оно што савремена технологија пружа- нагласио је Катић.

Фото: "Глас Подриња"

Превенција важна
На Светски дан слуха било је речи о буци као савременој трауми и њеним последицама.

-Бука постоји одувек али смо ми смислили начине да је смањимо тако да буде прихватљива. Постоје савремена средства којима се бука може смањити и избећи. Посебно указујем на буку која долази из савремених музичких средстава и вишесатног излагања тој буци. Много младих због тога има проблем и апелујемо на њих да уђу у нормалне границе слушања које неће оштетити слух- рекао је Катић.
Организатор скупа, Удружење „Centar Nanna“, хтело је да укаже на значај превенције, али и потребу да се покаже разумевање према људима са оштећењем слуха, желећи да „да заједнички допринос за изградњу света у коме сви имају право и на звук и на тишину, али онда када је сами изаберу.“