Дефицит органске материје у земљишту

Било да је суша или период када се добија много више падавина које су пројектоване за озбиљну пољопривредну производњу, очигледно је да је недостатак органске материје и сувише изражен јер само у оваквим екстремним климатским ситуацијама се може органолептички видети лоше особине земљишта које су се манифестовале и у овој сушној години.

Евидентан је недостатак и смањење сточног фонда на овим позицијама који почиње да представља акутан проблем у пре свега ратарској и било којој другој биљној производњи. Представљао је и раније проблем, но ових година додатан проблем који је убрзао негативне процесе је сувишан као и недостатак влаге који се константно појављује у критичним периодима, који је директно утицао на:

- испирање хумуса,
- испирасе калцијума,
- смањење pH вредности земљишта,
- нарушавање водно ваздушног режима земљишта,
- нарушавање стабилне структуре земљишта.

Овакви недостаци заправо смањују потенцијал земљиша како на лошијим типовима земљишта тако и на бољим. Нарушена или боље речено девастирана земљишта за последицу дају врло мале приносе са једне стране, а са друге поскупљује саму производњу због повећене агротехнике и веће потрошње инпута.
Супротно њима, земљишта која су по механичком саставу збијена, заслањена ( односно кисела ), влажна са високом подземном водом, мање су погодна за гајење сејаних култура. Да би економски оваква земљишта била оправдана односно профитабилна, имала стабилне приносе, неопходна је поправка оваквих земљишта односно одређена мелиоративна активност.

Збијена и тешка земљишта је тешко одржавати са повољним физичко-механичким особинама односно повољим водно-ваздушним режимом а то се постиже са подривањем, дубоким орањем, пролећним преоравањем, односно периодичним уношењем стајњака и калцификата. Са оваквим мерама осим кукуруза и луцерка даје одличне резултате.