Уређаји попут паметних телефона, таблета и рачунара, одавно су део наше свакодневице. Од образовања, преко куповине до забаве, све се обавља путем дигиталних уређаја и на интернету. Упркос бројним добробитима и олакшицама, њихова широка и неконтролисана употреба има и своје недостатке међу којима је најопаснија зависност, слична оној од алкохола, психоактивних супстанци, коцкања. Посебан ризик представља за децу, упозоравају стручњаци. Екранизам је термин који се користи како би се описао негативан утицај екрана на дечији мозак и когнитивни развој.
Фото: Canva
- Готово да нема родитеља који у неком периоду одрастања детета није посегнуо за „екраном“, као начином да дете умири, забави, окупира дечју пажњу за време оброка. Временом се, ако постане рутина, ова навика устали до те мере да дете показује знаке изразите узнемирености ако се „екран“ одузме. Овој својеврсној зависности доприносе и веселе, шарене игрице које позивају на такмичење и освајање награда у виртуелном свету, толико заводљиве и привлачне чак и за сасвим малу децу. Деца која су по природи стидљива и повучена лако могу да опазе виртуелно окружење као пријатељско и безбедно, лишено излагања и осуђивања. Међутим, неконтролисана употреба дигиталних уређаја има и своје ризике. Један од њих је смањена физичка активност, што даље води ка ризику од гојазности и начелно неадекватном развоју моторичких вештина. Даље, недостатак интересовања за практичне вештине из стварног живота. Претерана употреба технологија доводи до тога да дете нема двосмерну комуникацију. Неретко се дешава да деца проговоре на енглеском језику. Матерњи језик се успорено развија, често је сиромашан, а код деце школског узраста се манифестује и као недовољна писменост, отежана вербализација, често праћена жаргоном и туђицама у неспособности да се нађе адекватна реч на властитом језику – објашњава дипломирана психолошкиња Ивана Милановић-Томашевић.
Претерана употреба технологија доводи до тога да дете нема двосмерну комуникацију. Неретко се дешава да деца проговоре на енглеском језику. Матерњи језик се успорено развија, често је сиромашан, а код деце школског узраста се манифестује и као недовољна писменост, отежана вербализација, често праћена жаргоном и туђицама у неспособности да се нађе адекватна реч на властитом језику
На когнитивном нивоу је примећено смањење когнитивних функција, као што су смањена пажња, тешкоће у концентрацији, отежано памћење, заједно са лошим управљањем временом, што води ка потешкоћама у учењу и паду школског постигнућа.
Деца која су предуго окупирана екраном испољавају честе промене расположења, понекад неконтролисану узнемиреност, чак бес, као и склоност ка испољавању агресивног понашања
-Деца која су предуго окупирана екраном испољавају честе промене расположења, понекад неконтролисану узнемиреност, чак бес, као и склоност ка испољавању агресивног понашања. Посебно забрињава тренд свеопштег отуђивања и повлачења од света реалности. Иако обесхрабрујућа и забрињавајућа, појава екранизма има своје решење. Неопходно је разговарати са децом о штетности претеране употребе дигиталних уређаја, ограничити време проведено на екранима, као и садржај који се гледа (примерени цртани филмови или едукативни садржај, дечја музика исл.). Будите позитиван пример (бесмислено је говорити о штетности екрана, док Вам је телефон у рукама и по ко зна који пут проверавате стање на друштвеним мреажама), осмислите активности у којима дете може да учествује, а то је, осим игре, свака активност. Наравно, дете ће у свему учествовати и допринети сходно узрасту, било да је у питању друштвена игра, кућни послови, рад у дворишту итд. Од посебне је важности да те активности не укључују дигиталне уређаје – истиче психолошкиња.
Фото: Canva
