Захвалност - молитва изговорена срцем

Колико пута дневно се запитамо шта за нас заиста значи захвалност? Да ли смо заиста свесни колико можемо бити захвални на стварима које смо сматрали обичним? Ова питања често не долазе у наш ум, али их постављају они који су се упустили у истраживање дубљег значења захвалности.

-Захвалност је као молитва. Молитва коју изговарамо не само за оно што имамо, већ и за оно што смо постали. Захвалност није нешто што је утврђено, већ процес који учимо и који нам помаже да у сваком тренутку будемо свесни живота и људи око нас. Она је ствар осећаја, а не ума. Када смо захвални, ми се нечему молимо, а молитва изговорена срцем мења нас изнутра- каже Весна Мијић, васпитач, тренер и предавач који се одлучио на пут едукације других о овом важном аспекту живота.

Весна је почела своје истраживање захвалности пре неколико година, након што је похађала различите радионице које су јој помогле да дубље разуме ову тему. Тако је научила да захвалност није само осећање, већ начин размишљања и живота. То није нешто што се подразумева, већ нешто што треба свесно гајити. Управо то је била суштина недавно одржане радионице у Библиотеци шабачкој, где је Весна, кроз практичне технике и разговоре, водила учеснике на пут унутрашње промене.

Захвалност се учи
-Нико нас не учи да будемо захвални. Уче нас да молимо, да тражимо, да постављамо циљеве и идемо ка њима, али не и да станемо и препознамо оно што већ имамо. То укључује и све друго у животу што подразумевамо да би требало да имамо, а нико нам то није обећао. А све док не научимо да будемо захвални на садашњем тренутку, стално ћемо имати осећај да нам нешто недостаје. За почетак, свако јутро треба да будемо захвални што смо се пробудили, јер многи, нажалост, нису- објашњава Весна.
Радионица је била прилика да се тај осећај изгради. Кроз вођене вежбе, учесници су пролазили кроз низ активности које су их подстицале да ослушну себе и пронађу разлоге за захвалност. Писање дневника захвалности, визуализација тренутака испуњених радошћу- све су то биле технике које су их водиле ка дубљој свести о лепоти живота.

-Када пишемо дневник захвалности, ми заправо тренирамо свој мозак да уочи лепе ствари. Почињемо да примећујемо ситнице и то мења начин на који доживљавамо свет- прича Весна, која свако јутро и вече записује три различите ствари на којима је тог дана захвална.

Неко памти, неко изговара, а она воли да записује. Они који су учествовали у радионици прошли су и кроз медитативне вежбе, ослушкујући свој дах и унутрашње стање. Поједини су први пут покушали да кроз свесно дисање осете захвалност у телу. Други су, пишући, открили да су заиста срећни због ствари које су раније узимали здраво за готово.

-Захвалност није само осећај, она је пракса. То је одлука да будемо присутни, да ценимо оно што јесте, а не само да јуримо оно што би могло бити- додаје Весна, напомињући да то не значи да не треба да имамо амбиције, већ да само да је важно у сваком тренутку бити свестан онога што имамо и увек бити фокусиран на позитивно и лепо.

Жене, деца и снага
Захвалност, како каже, има моћ да промени однос према себи, али и однос према другима. То је моћан алат који нас враћа на све позитивно што имамо у животу. Посебан део Весниног рада посвећен је женама и деци.

-Када жена научи да буде захвална, она мења своју енергију. Постаје свеснија себе, својих вредности, онога што носи у себи. А када је мајка захвална, она ту емоцију преноси на децу. Деца тада расту у окружењу које није оптерећено сталним осећајем недостатка, већ уче да вреднују оно што имају- каже Весна.

То и јесте један од највећих изазова- подучавање деце да буду захвална у данашњем друштву, где је пажња често усмерена на материјалне вредности.

-Зато је важно да, као васпитачи и родитељи, будемо пример и показујемо им како да цене оно што имају. Они нису свесни чак ни неких малих ствари које нас чине срећнима. И они могу да науче важност захвалности себи, али и другима. Кроз захвалност можемо да научимо шта су нам потребе, а шта су нам жеље- истиче Весна.

Важно је да освестимо и добра и лоша искуства током дана и да научимо да будемо захвални на њима, знајући да нас је свако од њих нечему научило. Путем техника које Весна примењује могуће је у свакодневним ситуацијама пронаћи разлоге за радост.

Изазови и промене
Наравно, није лако променити начин размишљања. Људи су навикли да уче кроз искуства, а често су управо животне тешкоће ту да нас подсете колико имамо.

-Дешава се да људи дођу на радионицу и кажу- ја немам на чему да будем захвалан. А онда, кроз процес рада, схвате да су здрави, да имају некога ко их воли, да имају прилике да расту. Ми смо склони да игноришемо те благослове, јер их подразумевамо. Захвалност нас учи да их препознамо пре него што их изгубимо- каже Весна.

На радионици су учесници разговарали и о начину на који захвалност утиче на међуљудске односе. Када изражавамо захвалност, не само да мењамо сопствени осећај среће, већ утичемо и на друге. Љубазност, признање нечијег труда, речи хвале- све то ствара ланчану реакцију позитивности.

-Захвалност јача везе међу људима. Када некоме кажете да сте захвални што је ту, да цените оно што ради, ви му заправо дајете снагу и тада и он постаје захвалан. То је најлепши круг у коме можемо бити- објашњава Весна.

Иако је процес подучавања захвалности веома дуг и пун изазова, Весна верује да је то важан корак у изградњи бољих људи и друштва.

-Захвалност се гради, корак по корак, кроз свест о животу и људима око нас. Она није набрајање, већ мора да изазове емоцију у нама. Што више практикујемо захвалност, што је више осећамо, више нам доброг доноси- наглашава она.

Моћ промене
Радионица у Библиотеци шабачкој била је само почетак. Весна у априлу планира нове сусрете, технике и начине како би људи могли да оснаже своју унутрашњу захвалност.

-Моје радионице неће се свести само на теорију, већ ће учесници имати прилику да науче и практичне технике које ће моћи да примењују у свакодневном животу. Технике попут медитације, писања дневника захвалности и свесног разматрања свега оног што нам живот пружа, могу много да промене у начину на који гледамо на свет- додаје Весна.

Фото: Приватна архива

На крају, захвалност није само реч или мисао. То је унутрашње стање које нас учи да ценимо оно што имамо и да са више љубави гледамо на свет. Захвалност се не учи преко ноћи. То је начин живота који се постепено усваја и који нам помаже да будемо бољи, и као људи и као друштво. Весна је током свог рада показала да је ова вештина нешто што свако од нас може научити, само ако смо спремни да будемо отворени према себи и другима. Тај пут није лак, али који је неизбежан ако желимо да постигнемо дубљу свест о животу и свету око нас. Процес захвалности доводи до великог личног раста. Захвалност не тражи ништа заузврат. Само да је осетимо. Само да јој дозволимо да нас промени.