Ђурђевдански уранак...

Међу житељима владимирачког краја је уврежено мишљење да је Ђурђевдан, када се зазелени природа и стижу први плодови као дар природе, најлепша слава. А њен уранак, прави ћилим предања и веровања да у многоме говори о лету које следи. Дан раније секу се гране леске и одевају крстом од исте, да се од капија и зграда, њива и ливада означи да ће суд неба одредити берићет. И дан данас утркују се вредни домаћини да попут својих предака леском обележе своје њиве и покажу поштовање према прецима а зарад потомака.

Сам уранак врви од обичаја, који истини за вољу са једне стране бледе а са друге поштоваоци предања и самих предака истрајавају за поштовање али и за подсећање младих да се на томе одржао и род и село кроз свакојака искушења. У новије време уранци су препуни дружења и песме, уз ракију и прича које славе оне чије име и заслуге наслеђују потомци. А обичај је био да се у баштама мајки и бака негује селен, божур и друго помало заборављено цвеће али да се чувао селен од момака посебно у домовима где беше кршних девојака за удају. Опет старине чувајући част девојака знали и оштре косе којима се обарала прва трава ставити у селен па је у пар генерација било и трајних инвалида који су остајали без дланова или руку. Нешто блажи био је обичај да се скидају капије на улазу у двориште а неретко и бацане да се не пронађу и опет зарад девојака које су бројни момци бегенисали.

А сам ђурђевдански уранак је мирисао на ливадско цвеће и тек покошено сено. Ишчекивали су се гости а по традицији кум је био у челу софре. По оној народној крсна слава па три прста... Текли су обичаји а и дан данас помало налик на Ивкову славу, па се барем три дана и гости и слави Свети Георгије у декору који само заталасала Посавина може дочарати. Уранак и у ове дане има своје чари и одолева времену па се ту и тамо уз реке и речице окупи дружина, запева и уз уздах присећања како су стари у истоветним песмама и поред оскудице налазили довољно разлога да се уз кандило и славску свећу и колач заветују да ће као и све друго на многаја љета остати млађим поколењима.

Ђурђевдански уранак се негује понајвише у селима где се свако на свој начин труди да се уранком претаче у обележавање крсне славе, светињи, домова који госте чак и путнике намернике...