Директор Асоцијације Дуга Александар Прица о значају организација цивилног друштва за грађане и грађанке
Грађанске иницијативе мењају заједнице и покрећу промене
„Када кажемо грађанско, оно јасно и недвосмислено указује да је нешто потекло од грађана, тачније грађанске иницијативе. Све организације су групе грађана које су се окупиле око заједничке идеје како би решиле изазове у локалној заједници“
Асоцијација Дуга више од две деценије је посвећена пружању подршке и услуга најосетљивијим групама друштва. Како истичу, кроз своје активности и рад труде се да друштво учине бољим са циљем да сви имају једнака права која су законом загарантована, као што су: безбедност, право гласа, слобода говора и окупљања, једнак приступ образовању, здравственој и социјалној заштити. – Кроз конкретну подршку, Дуга тежи да постане ослонац у локалној заједници онима којима је помоћ потребна, али и поуздан партнер и сарадник организацијама из Србије и Европе – истиче директор Асоцијације Дуга Александар Прица.
Асоцијација Дуга започела је сарадњу са ЕУ Ресурс центром 2024. године, као и са Ужичким центром за права детета у оквиру програма подршке неформалним групама грађана. Сарадња је усмерена и ка умрежавању, али и јачању капацитета самих организација.
– Када смо видели позив за подршку другим организацијама грађанског друштва, одлучили смо да се пријавимо. ЕУ Ресурс центар је пројекат Београдске отворене школе и Европске уније, и на територији Србије постоји неколико центара који покривају различите регионе. Ужички центар за права детета је регионални ресурс центар за Западну Србију. Асоцијација Дуга је у овом програму посредничка организација која неформалним групама пружа финансијска средства и менторску подршку током трајања програма. Сматрам да је овај вид менторства значајан за неформалне групе сада и касније, посебно ако желе да оснују своја удружења грађана, али нису сигурни како да то учине. Такође, и ми сами добијамо менторску подршку од Ужичког центра за права детета и Београдске отворене школе. Веома нам значи експертска подршка како бисмо ми могли да растемо, да се развијамо и будемо подршка другим организацијама, неформалним групама, корисницима различитих услуга. Тренутно радимо на новом петогодишњем плану развоја, те су усавршавање и експертизе за нас драгоцене.
Као посредничка организација, Асоцијација Дуга спроводи пројекат у ком подржава 10 неформалних група које раде на унапређењу локалне заједнице. Какви су ваши утисци до сада? – Асоцијација Дуга је кроз овај програм имала могућност да подржи десет неформалних група. Са територије Шапца су то три групе, две са подручја Горњег Милановца, по једна из Крупња, Осечине, Ваљева, Љига и Мионице. На месечном нивоу радимо мониторинг и сарађујемо са неформалним групама. Морам да истакнем да су то углавном активистички и инфраструктурни пројекти. Грађани су препознали да су школе места где желе да усмере своје активности. У Крупњу је урађено дечје игралиште у школи, док су се у Мионици организовале „Учитељице алтруисткиње“. Оне су осмислиле да се изгради амбијентална учионица за ученике како би се побољшао квалитет наставе. У Ивановцима поред Љига је реновирана библиотека у школи која ће бити и Ивановачки завичајни центар. Планирано је да то буде центар окупљања мештана, не само основаца. То је добар пример ангажовања и повезивања заједнице у месту где не постоји ни Дом културе.
Грађани, посебно они који живе у мањим срединама, и те како имају идеје, потребе, али да им је потребна менторска и финансијска подршка да их реализују – Када смо вредновали предлоге, издвојило се десет које смо и подржали, а већина је усмерена ка руралним срединама. То је веома значајно, јер су грађани препознали да могу да промене нешто у својим локалним заједницама. Поред поменутих неформалних група, имамо и тим за биодиверзитет из Горњег Милановца. Јесте из самог града, али њихове активности су усмерене ка руралним подручјима. Важно је да се људи чују, размењују идеје, искуства и да уз менторску подршку наставе да делују у својој заједници. Увек смо ту да им помогнемо да каналишу своје идеје, да их развијају и да конкуришу код донатора за значајнија финансијска средства. Добар пример је „Снага локалне заједнице“, неформална група из Шапца, односно Јевремовца, и они желе да прерасту у удружење грађана.
Фото: Асоцијација Дуга
Препознали су проблем месних заједница, тј. њихову неактивност. Желе да покрену месне заједнице, увиде њихове капацитете и потребе, јер су оне најближе грађанима. Верујем да ће овакво удружење грађана у Србији бити позитивно и значајно за све.
Колико је значајно менторство, стално усавршавање и образовање за организације грађанског друштва, али и појединце који су део цивилног сектора? – Иако сам више од две деценије у цивилном сектору, то не значи да знам све. Морамо ићи у корак са временом и константно се усавршавати. Изузетно је важно да имамо менторе, похађамо семинаре, тренинге. Мислим да је то и једна од суштинских разлика између организација грађанског друштва и институција. Ми знамо где су нам слабости, који су изазови са којима се сусрећемо. Због тога се и усавршавамо из дана у дан, из године у годину. Целоживотно образовање је неупитно.
Фото: Асоцијација Дуга
Да ли се слажете са тврдњом да колико је развијено цивилно друштво, толико је снажна и локална заједница, али и развијено друштво једне државе? – Ако погледамо земље као што су Швајцарска или Норвешка, добијамо добар одговор на ово питање. То су државе са најразвијенијим цивилним сектором на свету. Врло добро знамо начин и систем њиховог уређења. Када је реч о термину „организације цивилног друштва“, морам да признам да не волим често да га користим. Дражи ми је термин организације грађанског друштва, јер сматрам да је он много прихватљивији. Грађани често погрешно тумаче цивилно друштво, а када кажемо грађанско, оно јасно и недвосмислено указује да је нешто потекло од грађана, тачније грађанске иницијативе. Све организације су групе грађана које су се окупиле око заједничке идеје како би решиле изазове у локалној заједници. Не може нико боље знати потребе средине од људи који живе, раде или су на неки начин везани за одређени крај, град. Важно је да имамо аутентичне организације које препознају потребе заједнице јер су део ње. То је оно што покреће демократске промене и решава изазове суграђана и суграђанки. Примарно делују локално, на нивоу улице, кварта, града, а затим национално, регионално, али и глобално.
Када говоримо о организацијама цивилног друштва, да ли се негативни наратив о њима у јавности полако мења? – Мислим да људи који нису имали прилику да сазнају више, сарађују са организацијама грађанског друштва, имају одређене предрасуде и стереотипе. Не схватају да смо основани од стране грађана ове државе и да је и спортско удружење заправо удружење грађана, као и културно-уметничко друштво, као и удружење пензионера. У Србији тренутно има нешто више од 39.000 организација грађанског друштва.
Наратив који влада није позитиван, а значај организација често није схваћен нити препознат. Мислим да је то повезано и са донаторима, посебно Европском унијом. Но, морам да истакнем да је ЕУ највећи донатор организација, али и Републике Србије. Организације добијају свега 2% за своје пројекте из предприступних фондова ЕУ, док 98% средстава добијају државни сектори као што су здравство, социјална заштита, полиција, инфраструктура. Грађани кроз информисање и упознавање са радом организација могу да увиде шта су поља нашег деловања. Можда ће неко од тих грађана основати удружење или неформалну групу. Најбоље нас познају наши директни корисници, а њима је у потпуности јасно шта радимо и ко смо. Увек смо транспарентни када је наш рад у питању. Верујем да ће и иницијатива ићи ка томе да се и у самом закону мења постојећи наратив како би било јасније да смо ми организације грађанског друштва. Морам да напоменем да је Влада Републике Србије донела стратегију за развој подстицајног окружења за организације цивилног друштва, и да постоји акциони план за спровођење националне стратегије. Организације су замрзле своје статусе у овом Савету, али се надамо да ћемо у будућности наставити са радом. Оно што нам је примарно је већа транспарентност када је финансирање у питању. Можда то доводи у забуну људе и повлачи негативан наратив. Желим посебно да истакнем да организације желе да буду што транспарентније у свом раду и да смо ту за грађане како бисмо заједно решили одређене изазове који постоје.
Фото: Асоцијација Дуга
