Обезбедити довољно кабасте хране у току зимских месеци за преживаре је велики посао за пољопривреднике. Не само то него и квалитетне и употрбљиве. Највећи део силаже се обезбеђује силирањем целе биљке кукуруза док се друге биљне врсте занемарују из неких неоправданих разлога.
Због тога се залажемо да се силажа обезбеди силирањем легуминоза (грахорице, соје, боба).
Значај гајења једногодишњих легуминоза, јесте пре свега у релативно високим приносима уз скромне услове гајења и то у могућности гајења у озимој и јарој форми, високом садржају протеина. Ове једногодишње форме дају нешто нижи а неке и исти принос биомасе па тако се принос грахорице креће од 30-60 т/ха, грашка од 25/30 т/ха, сточни боб 35-70 т/ха, соја 60-70т/ха. Сетва соје нпр. Пострно може дати и 12-15 т/ха зелене односно 400-600 кг/га сирових протеина што је једнако 1000-1500 кг/ха зрна.
Међутим ове биљне врсте због смањеног шећера и високог пуферног капацитета нису најпогодније да се саме гаје па се збо тога сеју здружене са стрним или просоликим житима а такође се смањује степен полегања. Најпогоднији здружен усев због чврстине трске односно стабла је раж, овас, тритикал, јечам. Количина семена би била 120 кг/ха грахорице +30 кг/ха ражи, 125 кг грахорице + 35 кг/ха овса за маљаву и за обичну 150 кг : 35 кг ражи/ха и 150 кг : 35 кг/ха овса.Време косидбе је јако битнио И треба да се обави пре класања потпорног усева. Силажа од чисте грахорице може уз додавање инокуланата и хемијских конзерванаса.
Сетва грашка за силирање је у количини од 100 кг/ха + 15-20 кг/ха ражи или 20-30 кг/ха овса. Најбоље време силирања је када се образује 2/3 махуна а жита већ класају. Авако се може силирати и грашак за зрно а такође може и без порпорног усева као и грахорица.
Фото: Canva
Соја као биљна врста се углавном сеје због зрна али се може гајити и за зелену масу, сено и силажу.Као пострни усев уз наводњавање може дати и до 30 т/ха зелене масе а из пролећне сетве и до 60 т/ха. Као и остале легуминозе и соја се ради постизања повољног односа енергије и протеина гаји здружено са житима и најчешће са кукурузом и ако је пострна сетва сеје се група зрења О или ОО а кукуруз ниже ФАО групе. зрења. Соју и кукуруз је најбоље сејати одвојено па силирати наизменично али је проблем и мешања те је тако најбоље силирање по слојевима. Да би ферментација односно конзервисање сило масе било добро, однос кукуруза и осталих једногодишњих легуминоза не треба да је већи од 50%. и овде се соја може силирати сама али ређе јер је то скупље коришћењем хемијских конзерванса и инокуланата.
Силирање Боба је ретко код нас, али што не значи да неможе на исти већ описан начин.
ПССС Шабац саветодавац за ратарство Светлана Златарић
Фото: Canva
