Производња је у Горњој Румској, а испорука у град. Марко је неколико година радио као кувар, али се онда, како каже, „окренуо нечем креативнијем “. Посластичарству се, практично, сам научио. Није имао прилику да се тиме бави у школи, али је видео прилику у све већој потражњи за домаћим и квалитетним тортама
Иако је завршио смер кулинарски техничар у Економској школи, у ком се више пажње поклањало припреми сланих јела, Марко Марковић, познатији као Маркони, из Горње Румске, није остао у том оквиру. Данас је, вероватно, једини мушкарац у Шапцу који се професионално приватно бави израдом торти и колача и то веома успешно.
Производња је у Горњој Румској, а испорука у град. Марко је неколико година радио као кувар, али се онда, како каже, „окренуо нечем креативнијем “. Посластичарству се, практично, сам научио. Није имао прилику да се тиме бави у школи, али је видео прилику у све већој потражњи за домаћим и квалитетним тортама.
-Жене су данас преоптерећене, раде по 10 до 12 сати, немају времена да се баве и кухињом. Хтео сам да спојим креативност и нешто корисно. Људи су ме знали као кувара, и прелазак на торте је дошао природно, прича Марко.
Са само 24 године, за кратко време успео је оно за шта су другима потребне године. Већ је до августа распродат, и не стиже да испуни све поруџбине. Недељно направи око 40 торти. Сам осмишљава рецепте, организује производњу, набавку, комуникацију са клијентима, па чак и испоруку. Повремено му у помоћ прискочи једна жена, као и чланови породице, али све најважније кораке ради сам.
-Имам петнаестак укуса које редовно правим, али ако неко инсистира на неком другом потрудићу се. Радим и декорацију, а само захтевније фигурице наручујем, додаје Марко.
Посебан изазов су 3Д торте, када неко пожели аутомобил, мотоцикл или камион у реалном, умањеном облику. За такву торту потребно му је и до 30 сати активног рада. Једна од најупечатљивијих била је БМВ торта од чак 40 килограма и дужине скоро метар.
Марко је први у Шапцу који је понудио торте са четири различита укуса, а прави и мини тортице са шест укуса. Посебно је поносан на свој пистаћ-малина ролат, јединствен по саставу и укусу.
Фото: Приватна архива
-Тај ролат постаје неки мој заштитни знак. За Ускрс сам направио 120 торти и ролата, од чега чак 70 пистаћ ролата, каже Марко.
Ипак, у Шапцу се традиција тешко мења. Најтраженије торте и даље су реформ, Москва шнит и нугат малина. Марко ту класичну основу комбинује са модерним техникама и иновацијама у филовима и корицама.
Једна од посебних прича у његовом раду је и торта коју је направио за певачицу Драгану Мирковић. -Иначе немам времена да идем на концерте, али када сам чуо да долази Драгана идеја се одмах родила. Отишли смо, обезбеђење нас је пустило на бину и уручио сам јој торту. Снимак је постао виралан, а Драгана га је и сама поделила, присећа се Марко.
Посао није увек сладак као што делује. Ове зиме, због нестанка струје у Горњој Румској, где живи, изгубио је велики део производње. То се, како каже, сваке године дешава бар једанпут - снег падне, струје нестане и остану тако и по два дана. Ипак, Марко и за то има разумевања.
-Живим на Церу, а снег је био влажан. Нисам ни рачунао колика је била штета, лакше ми је да не знам, каже Марко.
Изазови постоје и у испоруци, каже да је то често најтежи део посла. Проблеми настају и када свечане сале немају адекватне услове за чување торти, а већина инсистира на декларацији, што искључује колаче из кућне производње.
Фото: Приватна архива
Савет за домаћице Марко идеје налази на интернету, а искуства размењује са неколико колегиница. Каже да је бар десет торти „отплакао“, када фил не успе или декорација не иде како треба. -Само не треба одустајати. Најважније је да покушаш поново. Ако се фил разводни, почнем нову емулзију с мало маслаца, па постепено убацујем стари фил и све се врати. То сам искуством научио, једна је од тајни коју Марко дели са нашим читатељкама. Ускоро ће одржати курсеве преко друштвених мрежа, на Инстаграму и Фејсбуку.
-Слана јела могу да се поправе, а торте не. Када се једном декорише или охлади, то је то, каже Марко. Најближи га у почетку нису подржавали. Сматрали су да је боље и сигурније да ради „за плату“. Сада, када видe успех, помажу колико могу.
-Навикао сам да искључим коментаре и мишљења и, ако треба, идем главом кроз зид, закључује Марко са осмехом и за крај признаје да код куће не кува, а и торте за госте спрема мама.
Фото: Приватна архива
Фото: Приватна архива
