„Божанска честица“ др Слободана Берића

„Божанска честица“ назив је изложбе др Слободана Берића отворене у недељу у спомен- кући др Драгорада Осећанског у Црној Бари. Лекар, сликар и хуманиста рођен је 1948. године у Богатићу, где је завршио основну школу. Гимназију у Шапцу, а Медицински факултет у Београду шест месеци пре рока и тако постаје најмлађи лекар у тадашњој СФРЈ и једини који је цео радни век провео у Мачви. Члан је Мачванске сликарске школе и Српског лекарског друштва при Војвођанској академији наука и уметности.

Траг
Др Бобан Берић сликарством се бави од 1968. године. Припада мачванској сликарској школи, а његов уметнички израз најближи је аутентичној наивној уметности. Слика сцене из мачванског живота, ослањајући се на реалистичну колористику, народне обичаје и снажну везу са завичајем. Бројни поштоваоци његовог рада, и као лекара и као уметника, испунили су двориште у коме је било изложено 55 радова.

Фото: Глас Подриња

-Године 1966, кад сам уписао медицину, упознао сам Милића од Мачве, који је окупио неколико нас мачванских сликара и тако нас је водио као своју децу, а ми смо „крали“ од њега оно што је он дозвољавао, јер је био највећи сликар света. Живео је, нажалост, кратко. Тако сам почео. Примљен сам и у чланство УЛУС- а, али нисам успео да одржим захтевани континуитет од десет слика годишње. О томе пишем и у биографији коју ћу накнадно промовисати. Мислим да сам оставио траг у српском сликарству иако нисам завршио академију- навео је др Берић.

Животна филозофија Слободана Бобе Берића родила се из бразде и широке душе мачванске- самоникла, ослобођена уметничких форми

Обраћајући се у име организатора, директор Културно- образовног центра Богатић Милош Симић рекао је да је тај догађај значајан за ликовну уметност која у Мачви живи око 60 година.

-Близу 60 година у медицини и 65 година у уметности. Каква величина, каква громада, али све ипак лежи у његовој скромности и души коју је преточио у своја дела. Једна од вештина доктора је истинско овладавање радошћу живота кроз љубав, посвећеност и истрајност, што доказује да су медицина и сликарство и те како спојиви- подвукао је Симић.

Фото: Глас Подриња

Уметничка и лекарска душа
Отварајући изложбу, академски сликар Драган Мартиновић Мартин подсетио је да се налазе у кући човека који је својим срцем и љубављу купио бесмртност и захвалио Црнобарцима који су то препознали.
-Велики су они народи који на време препознају великана у својим редовима, помогну га и тиме учине да та његова величина буде саставни део храма нашег народа. Добитком талента Бог је нама дао анђеоски задатак. И ми овде на земљи учимо да једног дана можемо ући у ред будућих анђела кад нас не буде физички било. Мој кум др Берић је један од тих, он је моја икона у сваком смислу. Он је неко ко се игра цео живот у уметности, са радошћу, без оптерећења и прави чуда. С друге стране, ту спремност да као лекар једним погледом излечи човека сам само код њега видео- истакао је Мартиновић, додајући да сви окупљени присуствују великом тренутку радости, јер их је уметник пустио у своју душу, откривајући и то да му је једна Берићева слика која није у тренутној поставци отворила пут у свет.

Фото: Глас Подриња

„Слободна, маштовита, истинита“
Др Берић је на Медицинском факултету у Београду завршио и специјализацију интерне медицине са субспецијализацијом из кардиологије. Власник је приватне ординације у Богатићу, у којој бесплатно пружа услуге сиромашнима и пензионерима. Излагао је у Србији и иностранству.

Близу 60 година у медицини и 65 година у уметности. Каква величина, каква громада, али све ипак лежи у његовој скромности и души

О др Берићу говорили су и најстарији сликар у Мачви Петар Берић, Зоран Милошевић, социолог и научни радник, издавач књиге „Божанска честица“, глумица Јелица Ђонлић и Драган Крсмић из Удружења „Црнобарски корени“. Програм је почео минутом ћутања у част трагично преминулог сликара Жељка Драгићевића.

Фото: Глас Подриња

„Животна филозофија Слободана Бобе Берића родила се из бразде и широке душе мачванске- самоникла, ослобођена уметничких форми. Слободна, маштовита, али у дну душе- потпуно реална и истинита“, речи су Николе Кусовца, српског историчара уметности, ликовног критичара и публицисте.